Архива вести
                   

ОФИЦИР С РУЖОМ

15. мај 2008.

МИЛОСАВ СИМОВИЋ (41), КОМАНДАНТ 4. БРИГАДЕ КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ, НАЈМЛАЂИ ГЕНЕРАЛ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ

КОМАНДАНТ 4. бригаде Копнене војске, до пре неки дан пуковник, Милосав Симовић (41), један је од 17 нових бригадних генерала. И, најмлађи је међу официрима са највишим чином у ВС. Уз то, њему је припао један од 204 нова пасоша у акцији „Новости“ и РТС-а.
Захваљујући њему, војска у врањском крају ужива неподељено поверење, јер је, отворивши капије тамошње касарне, на већ чувеним "Отвореним данима", армију приближио обичном човеку, па она одавно није нека табу-тема, већ ослонац и у најтежим ситуацијама. С тим ће се сложити и многи Албанци, упркос предрасудама да им је Војска Србије трн у оку.
- Ако се Албанац у планинском беспућу обрати мом капетану и затражи помоћ, јер му се син повредио док је секао шуму и овај му пружи прву помоћ, не видим у томе ништа спорно - наглас размишља Симовић.
Његови војници, с њим на челу, у правом су смислу, што би неки рекли, фактор мира и стабилности на овим просторима. Како Симовић види улогу бригаде коју води?
- Тежишни задатак је обезбеђење административне линије са Косовом и контрола копнене зоне безбедности на територијама општина Бујановац, Прешево и Врање. Ми чувамо мир, помажући Србима, Албанцима и Ромима без разлике.
Колико је посвећен војсци, говори и то што је, опет захваљујући њему, касарна "Први пешадијски пук књаза Милоша Великог" добила спомен-собу. Наслов текста, пак, оправдава Симовићева навика да свим женама које познаје обавезно шаље осмомартовске честитке, које лично исписује китњастим рукописом. Такође, нема хуманитарне акције у којој војници којима је он на челу нису учествовали. Због тога га у Врању, и они који га знају и они који га никад нису видели, зову Симке. А, кад они неког ословљавају надимком, то значи да су га прихватили сасвим - као брата, сина или најбољег друга. За Врањанце, већег чина нема...

ИМПРЕСИВНА КАРИЈЕРА
СИМОВИЋ је рођен у Рашкој, основну школу завршио је у Лепосавићу, средњу војну школу у Сарајеву, а пошто је био један од најбољих питомаца, упућен је на тамошњу Војну академију.Прва служба била му је у Нишу, од 1997. године је у Бујановцу. Командант 78. моторизоване бригаде постао је 2004.Завршио је командноштабно, а онда и генералштабно усавршавање у Школи националне одбране са чистом десетком. Најмлађи пуковник у историји српске војске постао је 2001, са само 34 године.