Архива вести
                   

БЕКИМ ФЕХМИУ – БОГАТСТВО ИЗГУБЉЕНО У ТИШИНИ

31. октобар 2014.

Италијанска организација Асоцијација Трентина и Балкана (Associazione Trentino con i Balcani) приредила је изложбу о великом глумцу, Бекиму Фемијиу, његовом животу и професионалном успону. Кроз изложене личне ствари и предмете изузетног глумца, прожимају се његова приватна страна, о којој веома мало знамо и његово јавно делање јединствено у  југословенском и препознатљиво у светском глумишту.

У разговору са једним од организатора изложбе Илијом Петронијевићем, завирили смо у тренутке настанка и начине реализације изложбе. Идеја о изложби настала је пре четири године током скупа на којем су учестовали млади из региона. Промишљајући теме и начине бављења блиском прошлошћу, покушавајући да пронађу нише које би могле да буду заједничке свим људима на овим просторима, око којих би постојала нека врста консензуса и позитивних осећања, трагајући за нечим што је уткано у наша искуства, родила се идеја да се живот овог великог глумца и човека представи кроз, у сваком смислу, посебну изложбу.

Како би посетиоцима изложбе „Беким Фехмиу – Богатство изгубљено у тишини” Бекимов живот представили што веродостојније, коришћени су различити извори, од Архива Југословенске кинотеке преко приватне колекције у поседу његове породице. Важно је истаћи да је један део изложбе оплемењен фотографијама места које су направили млади активисти а у којима је Беким живео и фотографишући куће и улице у којима је одрастао. 

Прикупљајући материјал и припремајући изложбу успостављена је сарадња са Бекимовом породицом. „Највише смо сарађивали са Бранком Петрић и Уликсом. Пре свега они су сјајни људи! Са њима док радите све време учите различите ствари, неке професионалне и неке људске. Пристојност и лепо васпитање, пријатност, искрена комуникација, добронамерност је све време присутна”, каже Илија Петронијевић. „Када уђете у њихов породични круг као да сте потопљени у неку другачију атмосферу. Верујемо да је њеној изградњи доста допринео и Беким. Имали смо осећај да на тај начин, кроз саму ту атмосферу пуну међусобног поштовања и разумевања, имамо привилегују да индирекнто упознамо и Бекима,” додаје Петронијевић.

Припрема изложбе, а нарочито сарадња са његовом породицом, била је обавијена сплетом најразличитијих емоција. „Оно што нас је од почетка мучило јесте одговорност коју имамо према Бекимовој породици и Бекиму јер се бавимо животом човека који се својим начином постојања, својим јаким симболичким гестовима уписивао у историју једне земље и на крају постао нека врста орјентира за оно што је етичко понашање у турбулентним временима. Требало је урадити нешто што ће бити достојно таквог животног улога. Најискреније смо ушли у цео овај процес са жељом да ни на који начин не компромитујемо оно што су основне вредности које је Беким практиковао у свом животу. Изложба је у сваком свом аспекту, од припреме до реализације, морала да одговори на овај захтев “, истиче Петронијевић.

Изложбена поставка сведочанстава о Бекиму, његовом животу и каријери, приватном и јавном животу била је приказана публици у Београду и Приштини, и у оба града реакције су биле топле, дирљиве и емотивно снажне.  Иницијатори овог догађаја донекле су и слутили да ће реакције бити позитивне с обзиром на то да је вест о Бекимовој смрти у београдским и приштинским медијима одјекнула са сетом, као јаук и жал за прераним губитком актера једне трагедије која заслужује искрено и велико поштовање.

„Порука изложбе је да је тешко али могуће, а за неке људе и нужно, да будете човек у тренуцима када друштва показују своју ирационалну и деструктивну страну. Беким је инсистирао на томе. И у тој олуји која је јурила у једном правцу и рушила све пред собом, а чије ћемо размере видети тек у опустошеном пејзажу Балкана који нам се тек сад, последњих година помаља пред очима, треба остати човек. Мислимо да је Беким све време то покушавао, свакако не без последица по себе и не без ломова. Стајати насупрот том општем струјању лудила у једном правцу није лако. Али тај његов гест је вредност, то је улог за који ми верујемо да треба да буде градивна јединица неког будућег Балкана. Дакле, ова изложба је прича о прошлости, о животу једног човека, али не само то; она је и  улог за будућност.”

Верујемо да ће изложба бити приказана и младима на југу Србије, који ће моћи да се потајно увуку у скривене поре Бекимовог живота, и да ће ослушнути његове тихе, готово нечујне поруке и тако успети да стргну тешке окове неповерења. А шта би могли да науче из Бекимовог живота том приликом? Могли би да науче  да су „...поштовање и међусобно разумевање предуслов за све у животу. А онда, ако мало дуже гледају у правцу Бекимовог живота и вредности које је он живео можда за секунд угледају и део сопствене будућности у којој грубе поделе неће бити проста чињеница њихове свакодневице”, закључује Петронијевић.  

Беким је невидљиви мост који спаја два народа, он је емоција која нам је потребна за схватање смисла заједничког живота, он је разумевање које нам недостаје да бисмо живели боље, лепше и племенитије.  Губитак оваквог човека опомена је свима нама. Као да нам казује да живот треба посветити љубави, разумевању, топлини и поштовању. Све остало су мање значајне ситнице и које ће се остварити саме по себи.

Ауторка текста: Милица Родић

Извор: Служба Координационог тела