8. август 2010.године - Преузето од „Политике“

8. август 2010.

ТРЕБА НАМ ФАКУЛТЕТ У БУЈАНОВЦУ

Решавање неколико крупних проблема из области образовања приоритет је Националног савета Албанаца који је ових дана регистрован у Министарству за људска и мањинска права. За првог председника тог тела изабран је Галип Бећири из Партије за демократско деловање, која је на изборима 6. јуна освојила 24 од укупно 29 места у савету. Бећири је изјавио да очекује да Савет са пуним капацитетом почне да ради од септембра, када очекује да ће добити и прва средства из буџета Србије. У међувремену, покушаће да реше и проблем смештаја, пошто зграда коју им је доделила општина Бујановац треба да се реновира.

Који су највећи проблеми у образовању на албанском језику?

Пре свега, уџбеници на албанском се не штампају у Србији, него се увозе са Косова и из Албаније, тако да не одговарају наставним програмима у Србији.

Покушаћемо да са Министарством просвете постигнемо некакав договор да се прихвате такви уџбеници из хемије, физике или математике. Други озбиљан проблем је то што Србија не признаје дипломе са Косова, тако да имамо око 100 младих људи који су завршили факултет, а не могу нигде да се запосле.

Али, како можете да очекујете да Србија призна дипломе са печатом независне државе Косово?

Мислим да ако има добре воље, постоји могућност да се пронађе неко решење које би било за све прихватљиво. А у вези са тим је и трећа ствар о којом ћемо разговарати са Министарством просвете, a то је отварање факултета у Бујановцу.

Осим образовања, на чему још Савет треба да ради?

Кад је реч о употреби језика, у државним институцијама нема преводилаца за албански, иако то закон предвиђа. Затим, недостатак било каквих културних садржаја. У наш крај не долазе уметници ни из Београда, ни из Приштине.

Информисање на албанском језику је такође озбиљан проблем, значајно повезан са недостатком новца. За почетак планирамо да покренемо новине на албанском.

Наравно, свесни смо да за све те планове треба времена и да не може све одједном да се реализује.

Национални савет Албанаца сада чине представници две партије, од којих је само пет са листе Демократске уније Албанаца, а остали из ПДД-а. Остале партије нису ни учествовале на тим изборима. Колико то утиче на легитимитет Савета?

Ми представљамо око 15.000 бирача, али, знате, свака партија има своју политику и начин рада, а Национални савет треба да ради у корист свих Албанаца и за њихову будућност. Он би требало да буде веза између државе и локалне самоуправе. Зато верујем да ћемо, ако будемо добро радили и имали конкретне резултате, успети да придобијемо и оне који на изборима нису учествовали.

А да ли у међувремену очекујете опструкцију?

Не, тога за сада нема, они просто не подржавају рад Савета, али га ни не ометају. Очекујем да ће се, можда, временом, стварно укључити у рад Савета. Ми смо отворени за сарадњу са свим партијама.

Албанци не живе само на југу Србије. Да ли ће Савет покривати интересе и оних у осталим деловима земље?

Наравно, ја сам председник Савета свих Албанаца. И свака њихова иницијатива је добродошла.

А каква је уопште ваша комуникација са Албанцима, рецимо из Београда?

Покушавамо да се повежемо, али ту би доста могла да нам помогне и држава.

Рецимо, када би на националном нивоу постојали програми на језицима мањина, знате колико би нам значило да свако добије само по 10-15 минута програма на свом језику. А подсетићу вас да је некада РТС емитовао и дневнике на албанском, постојала је читава редакција на том језику. Сада, сем на локалном нивоу у Војводини, уопште нема програма на језицима мањина.