КАКО ЈЕ КЛИНОВАЦ ДОБИО НАДИМАК "АКАДЕМСКО СЕЛО"

9. новембар 2022.

Бујановац – Београд - Село Клиновац деценијама уназад важи за "академско село". Истраживачи овог краја приповедају да је у овом малом селу у Пчињском округу које је према попису из 2002. бројало 539 становника, готово свака кућа дала је бар једног академског грађанина, те да је из Клиновца у бели свет отишло најмање десетак доктора наука.

Према доступним подацима о овом селу свуда се наводи да је ово крај који је изнедрио бројне високообразоване грађане у областима права, економије, политике, просвете, веронауке, медицине, безбедности, адвокатуре, нарочито у периоду после Другог светског рата.

„ Никада нисмо успевали да евидентирамо тачан број, просто је немогуће, међутим чини се да је свака кућа дала бар једног академца, тако је и данас. Незванично, давне 1966. године у новинама се појавио натпис да је Клиновац село које је дало највећи број интелектуалаца. Од вајкада је образовање за Клиновчане било на првом месту“, каже Стојан Стевановић, пољопривредник који неуморно прикупља, бележи и чува податке о историји села.

Он додаје да су децу школовали, пољопривредници, занатлије, грађевински радници. Гладовало се, мучили се неуки родитељи, али за образовање је морало да се има.

„ Улога породице је била врло битна у тој потреби да се из села оде у високе школе. Жене се нису школовале, али су се бориле да школују своју децу. Мајка неписмена и не зна шта је студирање, али каже детету да мора да студира. Ево, можда једна анегдота која илуструје најбоље како је то изгледало: мени је стављен ултиматум - или школа или плуг марке "саковац"! Била је то одлична мотивација да се факултет заврши“, прича један од учених људи у селу Зоран Митковић, судски вештак који је одабрао да се врати у родни крај, где живи и ради.

Стојан Стевановић наводи пример свог стрица, једног од највећих научника из овог краја, Божидара Боже Поповића, који је био доктор наука и редовни професор најпре на факултету у Сарајеву, докторирао је на Природноматематичком факултету у Загребу, затим предавао на универзитету у Нишу и Београду, где је радио до пензије. Причајући о знаменитим мештанима спомиње и Јована Протића, учитеља и народног посланика. Ту је и др Живорад Јефтић, професор на Медицинском факултету у Нишу, као и Светомир Станковић који је низао успехе у далекој Аустралији.

Стојадин М. Стојановић, аутор богате и вредне монографије "Клиновац од првих помена до 1987. године", забележио је да је опште познато да су деца сељака остајала неписмена, али да за време Турака манастири отварају школе и за остале структуре не само за децу феудалаца, те да близина манастира Свети Прохор Пчињски игра важну улогу у томе.

"Школа у Клиновцу постојала је још од 1825. године, похађала су је деца свештеника и по ког занатлије. Радила је тако по неколико година, гасила се и обнављала све до 1845. године. У њој се учило само читање и писање", забележено је у монографији.

Никола Криви је био први учитељ, који је након више година учења деце прешао у друго село. Касније учитељ који је поставио темеље савременог образовања био је Јован Протић, а затим и Давид Димитријевић, кога Клиновчани памте као доброг и посвећеног учитеља.

У свом најбољем периоду четворогодишња школа "Бора Станковић", бројала је 1920. године чак 120 ученика, а данас их је свега десетак.

Судећи према доступним подацима намеће се мишљење да је међу учењацима из Клиновца највише учитеља.

На списку Клиновчана који су непосредно после Другог светског рата завршили тадашњу "учитељску школу" налази се чак 27 имена, од чега чак десет жена.

Извор: Новости.рс, Координационо тело