СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

29. мај 2015.

Поједине градске и сеоске школе на југу Србије у којима се школују млади Албанци од септембра добијају асистененте који ће помагати наставницима српског језика да ученицима што боље пренесу знање. Занимање за учење српског као нематерњег језика у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа расте. Истраживања показују да је деци, осим због студирања и дружења са Србима, знање српског језика неопходно и због запослења.

У 16 школа на југу Србије у којима је настава на албанском, обавезан је српски као нематерњи језик.

Ринор Реџепи, ученик седмог разреда из Ораовице каже да има петицу из српског језика, али да му је учење пало тешко због падежа. Вјолица Садику, наставница српског језика у Великом Трновцу истиче да је сругачије у мултиетничкој средини какав је Бујановац где деца могу да се друже, иду у кафић и имају контакт са Србима, а овде је како каже мало другачије, мало се теже ради.

Горан Стошић, наставник српског језика у Несалцу наглашава да су ученици врло спремни да уче српски као нематерњи језик, у томе у великој мери помаже и средина, пре свега родитељи који су такође заинтересовани да њихова деца усвоје овај језик. Вероватно из разлога што сматрају да ће им бити потребан.

У основној школи у Ораовици код Прешева, српски језик као нематерњи учи 432 ученика. Ово је седми разред, који српски језик има три пута недељно. У савладавању градива помаже им наравно наставник али и албанско српски речник.

Јусуф Селами из Великог Трновца који школује петоро деце, каже да је познавање српског језика синовима који студирају сада добродошло.

Председник Координационог тела, Зоран Станковић рекао је да у средњим школама имате посебна одељења која се формирају од деце албанске националности која уче засебно српски језик и која се труде да се на све могуће начине укључе у дневна збивања у нашој земњи.

Наставници тврде да су албански основци добро научили ћирилицу, али да су има падежи и глаголи у српском језику још увек најтежи.

ИЗВОР: РТС и Координационо тело