Архива вести
                   

Седам чуда Србије - Сијаринска бања

17. фебруар 2008.

Сијаринска бања
У Сијаринској бањи постоји 26 термалних извора, од којих 18 има терапијску вредност:
Главни извор, Извор за инхалацију, Мали гејзир, Римски извор, Боровац, Спас, Рај, Хисар,
Јабланица, Здравље, Сузица, Снежник... а сви они не само да су јединствени по свом
настанку и изгледу, већ и по колективним венчањима сваког лета

Кад у Медвеђи неко стане на „луди камен” одмах пожели да оде под гејзир. У оближњој Сијаринској
бањи, чувеној по лековитим водама, сваке године у другој половини јула почињу „Гејзирске ноћи” које
се завршавају 2. августа, на Светог Илију, великим финалом – колективним венчањем младих
парова. Они на овом месту имају јединствену прилику у Европи не само да свечано заплове у брачне
воде, већ и по природи ствари да те брачне воде буду – лековите.

Манифестација „Гејзирске ноћи” установљена је пре десет година и кажу да доноси срећу младама и
младожењама који на бањском платоу уз трубаче и десетак хиљада гостију изговоре судбоносно „да”
. Духовити су приметили да је то зато што је и термална вода која избија из гејзира слична браку:
топла и врућа, али и уз понеки хладни млаз.

Једини гејзир у континенталној Европи настао је октобра 1954. године, приликом бушења на левој
обали Бањске реке на 470 метара надморске висине, на дубини од девет метара, са температуром
од 71 степен Целзијуса. Уз тутњаву, под притиском паре и гасова, избио је природни термални
водоскок са млазом од осам метара висине, претходно измешан са хладним подземним водама.
Један од најбољих познавалаца Сијаринске бање, професор др Вукадин Ристић, написао је у својој
књизи да водоскок представља велику атракцију за посетиоце. „Његов благи шум, какав производи,
утиче на смиривање нерава. Поглед на њега у свитању је величанствен и чаробно леп. У јутарњим
сунчаним зрацима бисерне капљице водоскока, кроз своју игру, пресијавају се у раскошним дугиним
бојама.”

Да гејзир заиста опуштајуће делује на организам сведочи нам и Раде Савић, заменик генералног
директора хотела „Гејзир”, који се сећа како је у млађим данима остајао и до пет ујутро у кафани, али
кад оде под гејзир после пола сата био је оран и чио за одлазак на посао. „Или за повратак у кафану”,
додаје у шали.

Гејзир је, каже Савић, део грба општине Медвеђа, али он је и заштитни знак по којем се препознајемо
свуда и на сваком месту.

Треба напоменути и да је 2005. године поред гејзира изграђен нов комплекс базена за рекреацију и
терапију. Некима се ова модернизација допала, али више је оних који се с носталгијом сећају бившег
природног амбијента.

У Сијаринској бањи постоји 26 извора, од којих 18 има терапијску вредност: Главни извор, Извор за
инхалацију, Мали гејзир, Римски извор, Боровац, Спас, Рај, Хисар, Јабланица, Здравље, Сузица,
Снежник...

– Лековите воде Сијаринске бање лече реуму, кожне и гинеколошке болести, астму и хронични
бронхитис, стомачна и жучна обољења бубрега и мокраћних путева, анемију и шећерну болест,
разне облике неуроза и стања лакше психичке и физичке исцрпљености. Бања је све популарнија
управо зато што лечи данас све присутније „менаџерске” болести – истиче др Милорад Бабић,
генерални директор хотела „Гејзир”.

Још један куриозитет: у Бањи никада није било магле, а и ветрови су ретки јер је окружена густом
храстовом и буковом шумом која је штити од хладних ваздушних струја. Смештена је на обалама
реке Јабланице, у подножју планине Гољак, на надморској висини од 520 метара. Окружена је ниским
планинским масивима од 700 до хиљаду метара, удаљена од Лесковца 50 километара, а од Медвеђе
десетак. Датира још из римског доба, а име је добила по имену сестре Јустинијанове жене Теодоре
(„сеја” или „сија” Ирина) која је господарила овим крајем.

Од педесетих година прошлог века постала је једна од најзначајнијих бања у Србији када је и
откривена већина данашњих термалних извора.

– Гејзир је оно што Сијаринску бању репрезентује да буде природно чудо Србије, а можда и више од
тога, природно чудо и изван њених граница – каже Драгиша Николић, први човек општинске
туристичке организације Медвеђе.
Д. Стевановић