Arhiva vesti
                   

Sedam čuda Srbije - Sijarinska banja

17. Februar 2008.

Sijarinska banja
U Sijarinskoj banji postoji 26 termalnih izvora, od kojih 18 ima terapijsku vrednost:
Glavni izvor, Izvor za inhalaciju, Mali gejzir, Rimski izvor, Borovac, Spas, Raj, Hisar,
Jablanica, Zdravlje, Suzica, Snežnik... a svi oni ne samo da su jedinstveni po svom
nastanku i izgledu, već i po kolektivnim venčanjima svakog leta

Kad u Medveđi neko stane na „ludi kamen” odmah poželi da ode pod gejzir. U obližnjoj Sijarinskoj
banji, čuvenoj po lekovitim vodama, svake godine u drugoj polovini jula počinju „Gejzirske noći” koje
se završavaju 2. avgusta, na Svetog Iliju, velikim finalom – kolektivnim venčanjem mladih
parova. Oni na ovom mestu imaju jedinstvenu priliku u Evropi ne samo da svečano zaplove u bračne
vode, već i po prirodi stvari da te bračne vode budu – lekovite.

Manifestacija „Gejzirske noći” ustanovljena je pre deset godina i kažu da donosi sreću mladama i
mladoženjama koji na banjskom platou uz trubače i desetak hiljada gostiju izgovore sudbonosno „da”
. Duhoviti su primetili da je to zato što je i termalna voda koja izbija iz gejzira slična braku:
topla i vruća, ali i uz poneki hladni mlaz.

Jedini gejzir u kontinentalnoj Evropi nastao je oktobra 1954. godine, prilikom bušenja na levoj
obali Banjske reke na 470 metara nadmorske visine, na dubini od devet metara, sa temperaturom
od 71 stepen Celzijusa. Uz tutnjavu, pod pritiskom pare i gasova, izbio je prirodni termalni
vodoskok sa mlazom od osam metara visine, prethodno izmešan sa hladnim podzemnim vodama.
Jedan od najboljih poznavalaca Sijarinske banje, profesor dr Vukadin Ristić, napisao je u svojoj
knjizi da vodoskok predstavlja veliku atrakciju za posetioce. „Njegov blagi šum, kakav proizvodi,
utiče na smirivanje nerava. Pogled na njega u svitanju je veličanstven i čarobno lep. U jutarnjim
sunčanim zracima biserne kapljice vodoskoka, kroz svoju igru, presijavaju se u raskošnim duginim
bojama.”

Da gejzir zaista opuštajuće deluje na organizam svedoči nam i Rade Savić, zamenik generalnog
direktora hotela „Gejzir”, koji se seća kako je u mlađim danima ostajao i do pet ujutro u kafani, ali
kad ode pod gejzir posle pola sata bio je oran i čio za odlazak na posao. „Ili za povratak u kafanu”,
dodaje u šali.

Gejzir je, kaže Savić, deo grba opštine Medveđa, ali on je i zaštitni znak po kojem se prepoznajemo
svuda i na svakom mestu.

Treba napomenuti i da je 2005. godine pored gejzira izgrađen nov kompleks bazena za rekreaciju i
terapiju. Nekima se ova modernizacija dopala, ali više je onih koji se s nostalgijom sećaju bivšeg
prirodnog ambijenta.

U Sijarinskoj banji postoji 26 izvora, od kojih 18 ima terapijsku vrednost: Glavni izvor, Izvor za
inhalaciju, Mali gejzir, Rimski izvor, Borovac, Spas, Raj, Hisar, Jablanica, Zdravlje, Suzica,
Snežnik...

– Lekovite vode Sijarinske banje leče reumu, kožne i ginekološke bolesti, astmu i hronični
bronhitis, stomačna i žučna oboljenja bubrega i mokraćnih puteva, anemiju i šećernu bolest,
razne oblike neuroza i stanja lakše psihičke i fizičke iscrpljenosti. Banja je sve popularnija
upravo zato što leči danas sve prisutnije „menadžerske” bolesti – ističe dr Milorad Babić,
generalni direktor hotela „Gejzir”.

Još jedan kuriozitet: u Banji nikada nije bilo magle, a i vetrovi su retki jer je okružena gustom
hrastovom i bukovom šumom koja je štiti od hladnih vazdušnih struja. Smeštena je na obalama
reke Jablanice, u podnožju planine Goljak, na nadmorskoj visini od 520 metara. Okružena je niskim
planinskim masivima od 700 do hiljadu metara, udaljena od Leskovca 50 kilometara, a od Medveđe
desetak. Datira još iz rimskog doba, a ime je dobila po imenu sestre Justinijanove žene Teodore
(„seja” ili „sija” Irina) koja je gospodarila ovim krajem.

Od pedesetih godina prošlog veka postala je jedna od najznačajnijih banja u Srbiji kada je i
otkrivena većina današnjih termalnih izvora.

– Gejzir je ono što Sijarinsku banju reprezentuje da bude prirodno čudo Srbije, a možda i više od
toga, prirodno čudo i izvan njenih granica – kaže Dragiša Nikolić, prvi čovek opštinske
turističke organizacije Medveđe.
D. Stevanović