Jug Srbije ne može preko noći da postane Eldorado

Nenad Đurđević, direktor Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu, najavljuje veću brigu Vlade
Srbije za razvoj ovog kraja
Jug Srbije ne može preko noći da postane Eldorado
Vojkan Ristić
Koordinaciono telo Saveta ministara Vlade Srbije za tri opštine
juga Srbije osnovano je u decembru 2000. godine, sa osnovnim
zadatkom da koordinira rad državnih organa i organa lokalne
samouprave u rešavanju krize nastale delovanjem naoružanih
albanskih ekstremističkih grupa u opštinama Bujanovac,
Preševo i Medveđa. Na njegovom čelu bio je Nebojša Čović,
koga je na toj funkciji nasledio Rasim Ljajić. Odlukom Vlade
Srbije za direktora ovog transformisanog državnog organa
postavljen je Nenad Đurđević. U intervjuu za Danas, Đurđević
ukazuje na činjenicu da je stanje od pre sedam godina na ovom
području neuporedivo sa današnjom slikom. "Nakon prekida
oružanih sukoba, krenulo se u investiranje na ovom području
kako bi se poboljšali ekonomski uslovi života".
Opterećujući status Kosova

Šta je po Vama u ovom trenutku najveći politički problem u regionu juga Srbije, i u ove tri opštine ?
- Ono što opterećuje celu situaciju na ovom području to je sasvim sigurno finalizacija rešavanja statusa Kosova. Kada to
kažem ne mislim iz perspektive bezbednosnog problema, jer mislim da naše snage bezbednosti na ovom području imaju
dobru saradnju sa međunarodnim bezbednosnim faktorom na Kosovu, pre svega UMNIK policijom i Kforom. Svakako da
albanski lideri gledaju kako će biti rešen problem statusa, a mi sa druge strane pokušavamo da uspostavimo takva
partnerstva sa njima da bismo izbegli bilo kakav bezbednosni rizik. To može da uspori realizaciju nekih od planova o kojima
sam govorio. Mi želimo da ti planovi shvatajući potrebe Albanaca da putuju sa juga na Kosovo, gde imaju svoje ekonomske i
porodične interese u ovom trenutku ostanu u okviru institucionalnog sistema. U tome imamo podršku međunarodne
zajednice, koja je poslala jasnu poruku da neće biti tolerisano nikakvo nasilje i ekstremizam koji bi mogli da destabilizuju
ovaj deo Srbije.

Smatrate li da je Koordinaciono telo za sedam godina svoga postojanja i rada ispunilo svoju misiju u regionu juga
centralne Srbije ?
- Svakako. Krenulo se ni od čega, a sa osnovnom namerom da se olakša život ljudima u ovom do tada zapuštenom regionu
Srbije. Tu mislim i na Srbe, ali i na predstavnike albanske i romske nacionalne zajednice. Za ovih sedam godina odvija se i
proces osnaživanja lokalnih samouprava, i uključivanje Albanaca u državne strukture, kao i uključivanje Srba u politički život u
opštinama Bujanovac i Preševo. Posle vanrednih lokalnih izbora na kojima su pobedile albanske političke partije, nama je bilo
bitno da vidimo kako sada Srbe integrisati u sve strukture lokalnog političkog i ekonomskog života.

Možete li nam reći koliko je sredstava uloženo u ove tri opštine preko Vlade Srbije i stranih donatora?
- Reč je o sumi od oko 50 miliona evra koliko je od 2000. do danas uloženo u ove tri opštine. Na ova sredstva treba dodati i
ulaganje stranih donatora, koja nisu zanemarljiva. Sredstva su uglavnom uložena u infrastrukturne projekte, kao što je
rekonstrukcija putne mreže, izgradnje vodovoda, kanalizacije, poboljšanje u snadbevanju električnom energijom, izgradnja novih
obrazovnih ustanova. To su sredstva koja nisu bila do tada dostupna ovim trima opštinama, ali su ona ipak plasirana i dala
efekte.

Primedbe predstavnika albanske političke elite iz Bujanovca i Preševa odnose se na smanjenje budžetskih
sredstava za rad Koordinacionog tela u ovoj godini, i zanemarivanje realnih potreba. Šta je zapravo prava istina oko
sredstava namenjenih Koordinacionom telu za ovu godinu?
- Tačno je da su ove godine sredstva za Koordinaciono telo bila smanjena.To je posledica političke situacije i dinamike oko
formiranja vlade Srbije, što je dovelo do toga da budžet bude na privremenom finansiranju. No, ne želim na to da se vraćam, jer
to jednostavno nismo i ne možemo da promenimo. Mi iz Koordinacionog tela Ministarstvu finasija smo predložili budžet za 2008.
godinu koji bi trebalo da iznosi 805 miliona dinara. Nadamo se da će ta sredstva biti odobrena. Ona su namenjena za projekte
koji su zajednički dogovoreni sa predstavnicima opština Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Strani investitori neće da ulažu tamo gde se čuju ekstremna
tumačenja politike: Nenad Đurđević

Srbi imaju primedbe da predstavnici lokalne vlasti u Bujanovcu, sredstva Vlade Srbije usmeravaju samo u sredine
sa albanskim življem?
- Mi insistiramo na tome da planirani projekti za narednu godinu budu usaglašavani i sa predstavnicima srpskih političkih partija i
predstavnika u lokalnoj vlasti. Tu ćemo insistirati na poštovanju jednog balansa kako bi se novac poreskih obveznika države
Srbije, ravnomerno raspoređivao. Vodilo se računa o prioritetima za narednu godinu, kako bi sve nacionalne zajednice bile
zadovoljne, uz limit koji budžet može da podnese. Od kada sam imenovan na ovu funkciju pokušavam da kroz kontakte sa
ljudima na terenu, vidim šta su to problemi u našem radu, da uočim pozitivne stvari, kako bismo u narednih nekoliko godina
postigli onaj kapacitet lokalnih samouprava u ovim opštinama da budu u stanju da same iskazuju potrebe u okviru sistema
lokalne samouprave koji postoji na nivou Srbije. Samo kroz intenzivni rad na podizanju kapaciteta unutar opština na ovom
području moći ćemo da za dve ili tri godine prenesemo funkcije Koordinacionog tela na lokalne samouprave koje bi onda
samostalno funkcionisale u odnosu sa Vladom Srbije.

Najveći problemi u ovom regionu vezani su za ekonomiju, pre svega privatizaciju i otvaranje novih radnih mesta.
Pored toga šta još planirate da radite ?
- U pravu ste. To jesu ključni problemi, ali mi ćemo se truditi sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj i međunarodnim
donatorima da taj proces ubrzamo. Podsećam vas da je potpredsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Verica Kalanović, iz
Ministarstva za ekonomiju. Vrlo je važna namera da nastavimo sa procesom integracije, a samim tim i prihvatanja odgovornosti
kod nosioca vlasti, u ovom slučaju albanske nacionalne zajednice. Nama je bitno da ne postoji partnerski odnos kada se kritikuju
neki potezi, a da kada treba zajednički raditi na realizaciji nekih projekata ili učestvovati u radu Koordinacionog tela tada ta
saradnja izostane. To je veoma loše i svima nama otežava posao na zajedničkim projektima.

Predstavnici albanske nacionalne zajednice još jednom su ponovili stav da ne žele da sa svojim predstavnicima
participiraju u radu Koordinacionog tela. Kako ćete rešiti taj problem ?
- Problem je i dalje otvoren. Koordinaciono telo ima svog predsednika, zamenika i šest potpredsednika. Tri potpredsednika
imenuje Vlada Srbije, a tri mesta su predviđena za predsednika opština. Albanci nisu javno rekli, ali do sada nisu poslali imena
ljudi za potpredsednička mesta. Ali, moram da naglasim da je planiranje budžeta za narednu godinu planirano zajednički. Mi
ćemo sada pokrenuti inicijativu, koja za cilj ima izradu strategije za naredne dve godine rada Koordinacionog tela. Ta strategija
će biti pisana od strane nezavisnog ekspertskog tima koji će imati saradnju sa radnim grupama koje su formirane u okviru
reformisanog Koordinacionog tela, a koje treba da sačinjavaju predsednici opština, funkcioneri lokalne zajednice, civilnog
sektora. Na taj način kroz pravljenje strategije mi nudimo mogućnost u kreiranju nečega što će biti politika ovog državnog
organa u sledeće dve godine. Mi Albancima pružamo ruku, jer želimo da od njih čujemo komentare, zahteve, sugestije i
primedbe, kako bismo imali na papiru zajedničku strategiju koja bi bila realno primenljiva. Ključne tačke tog dokumenta odnose
se na društveno politički kontekst, socijalne i druge integracije, ekonomski razvoj. Ako to uspemo u partnerskom odnosu onda bi
priča o saradnji i nesaradnji bila više retorička.

Šta ako to Albanci, ipak odbiju ?
- U tom slučaju ne znam koji mi instrument možemo da koristimo. Mi smo pokazali da smo spremni da probleme juga Srbije koji
su specifični zbog etničkog sastava ljudi koji žive u ovom regionu, rešavaju na ozbiljan način i u jednom određenom roku. U
skladu sa tim pominjem i naš konkurs za angažovanje dve osobe koje bi radile u našim kancelarijama u Preševu i Bujanovcu, i
bile deo službe Koordinacionog tela. One bi prenosile inicijative sa terena, predloge i sugestije. Namera nam je da kroz otvaranje
ovih kancelarija Albanci shvate da tu na licu mesta mogu da ostvare svoja prava. Imenovaćemo i novog šefa Press centra u
Bujanovcu, kako bi sve aktivnosti bile dostupne domaćoj i međunarodnoj javnosti.

Strani donatori se polako povlače i u narednih nekoliko godina prestaće da ulažu u ovaj region. Hoće li Vlada
Srbije imati kapacitete da nastavi ulaganje u razvoj ovog dela Srbije, koji se i dalje suočava sa velikim problemima?
- Siguran sam da Vlada Srbije ima snage, a i mogućnosti, da potpuno integriše ove opštine u sistem lokalnih zajednica u Srbiji i
da one imaju jedan dobar ekonomski razvoj. Dobar primer je opština Vranje, koja je prepoznala koji su to prioriteti i strateški
planovi, kako bi se privukli strani investitori. To je primer i iskustvo koje bi trebalo da slede i susedne opštine Bujanovac,
Preševo i Medveđa. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja će otvoriti i jednu kancelariju u ovom regionu čime će biti
pojačana komponenta bržeg protoka ideja i kapitala i na ovom području. Da bi opštine poput Bujanovca, Preševa i Medveđe,
imale kapacitete za sopstveni razvoj i podršku nadležnih ministarstava moramo da se lišimo zapaljive retorike koju često čujemo
od funkcionera iz ovog regiona. To ne doprinosi poboljšanju prilika, jer strani investitori neće da ulažu tamo gde se čuju
ekstremna tumačenja politike.