14. januar 2010. godine

VERUJEM VLADI SRBIJE

RAZGOVOR: SKENDER DESTANI, PREDSEDNIK SO PREŠEVO

Skender Destani, lekar pedijatar po struci, predsednik lokalnog parlamenta u Preševu i lider Demokratske unije doline, DUD, zajedno sa gradonačelnicima i predsednicima skupština Preševa, Bujanovca i Medveđe, član je Predsedništva Koordinacionog tela. Vlada Srbije formirala je ovu instituciju kako bi ublažila posledice oružanih sukobaizmeđu pobunjenih Albanaca i srpskih snaga bezbednosti 2000. i 2001. godine.

VRANjSKE: Vi i vaša stranka ste u Koordinaciono telo, reformisano marta, ušli tek kasnije, posle dva meseca. Zbog čega?

DESTANI: Mi u momentu rekonstrukcije KT nismo bili u vlasti u Preševu, tako da nismo ni bili u kombinaciji. Kada smo maja došli na vlast automatski smo se uključili u rad te institucije.

SVESTAN SAM KRIZE

Koliko ste zadovoljni dosadašnjim radom KT?

- Mogu da kažem da je napredak očigledan, iako se sa nekim poslovima kasni. Prošla je skoro godina od rekonstrukcije KT, a tek nedavno počele su da se formiraju radne grupe koje sada prave planove za dalji rad.

Koje su posledice kašnjenja ako znamo da radne grupe, uz pomoć resornih

ministartava, treba da unaprede šest ključnih oblasti za region: prosvetu, pravosuđe, bezbednost, informisanje, ekonomiju i zdravstvo?

- Propušteno je mnogo, faktički kasnimo čitavu godinu. Jedino je nešto uradila radna grupa za prosvetu, ostalih pet ništa do sada.

Zbog čega je došlo do tolikog kašnjenja. Koje odgovoran?

- Što se Preševa tiče, mi u lokalnoj samoupravi smo svoj deo posla oko

formiranja grupa završili jula. Problem je nastao kada predstavnici Srba nisu mogli da se dogovore koju trojicu kandidata da odrede za članstvo u grupama. Uskoro očekujemo da ovde dođu predstavnici ministarstava kako bi, na sastanku Predsedništva KT, napravili plan rada za narednu godinu.

Rekli ste da se napredak oseća u Preševu nakon rekonstrukcije KT. Kako se ogleda taj napredak?

- Od 98 miliona dinara, koliko je predviđeno da se ove godine uloži u Preševo, preko KT je stiglo oko 80 odsto. Novac stiže nesmetano i redovno, bez obzira na kašnjenja oko radnih grupa, KT ispunjava svoje obaveze.

Gde je uložen taj novac?

- Najviše u infrastrukturu i puteve. Osim toga, Preševo će uskoro dobiti centralni trg čija izgradnja košta 24 miliona dinara. Veći deo novca dobili smo od KT, ostatak iz sopstvenih sredstava i stranih donatora.

Da li ste zadovoljni sa tih 98 miliona ako se zna da je prethodnih godina od KT dolazilo više novca?

- Lično mislim da Preševu treba više, ali sam svestan krize. Znamo da je ovo što smo dobili maksimum. Dobro je, obzirom na tešku ekonomsku situaciju i krizu.

Rekli ste da očekujete sastanak Predsedništva KT na kome ćete govoriti o prioritetima. Koji su glavni problemi koji muče Preševo i na čijem ćete rešavanju insistirati?

- Imamo dva velika problema: nedostatak visokoškolske ustanove na albanskom jeziku i porodilišta. Deca nam se rađaju u Vranju, koje je daleko oko 50 kilometara. Imamo obećanje KT, ali i nekih međunarodnih institucije, OEBS-a pre svih, da će se oba problema rešiti. Što se fakulteta tiče, prema studiji koju smo uradili, trebaju nam ekononomski smerovi koji će obučavati kadrove za razvoj male privrede i privatnog preduzetništva. Mislim da je ekonomski razvoj prioritet jer bez ekonomske nema ni političke ni bezbednosne stabilnosti.

Takozvani „Čovićev plan" iz 2001. predvideo je političku stabilnost, ekonomski razvoj i integraciju Albanaca u državne institucije, kao tri osnovna uslova za izlazak regiona iz krize.

Šta je do sada od svega toga urađeno?

- Prvi deo je okončan. Imali smo nekoliko izbornih ciklusa i lokalne samouprave funkcionišu. Što se ekonomskog dela tiče, nisam zadovoljan jer ovaj region je još uvek jako siromašan. Mislim da bez pomoći Vlade preko KT ne može doći do ekonomskog oporavka. Što se integracije tiče urađeno je dosta, ne mogu da kažem da ništa nije urađeno.

Kažete da ste zadovoljni dosadašnjim stepenom integracije Albanaca?

- Moramo biti realni. Svako ko kaže suprotno nije u pravu. Ne smemo zaboravitida je do 2001. u policiji u Preševu radilo tek nekoliko Albanaca, a sada oni čine oko 60 odsto radnika policije. U sudovima je bilo dvoje ili troje Albanaca, sada ih je 30 odsto. Albanaca ima mnogo više nego Srba u opštinskim institucijama.

Mislite li da vlast u Beogradu ima političku volju da reši probleme Albanaca?

- Da, milsim da postoji politička volja i želja centralne vlasti. Zbog toga očekujem da problemi počnu da se rešavaju.

Neki albanski lideri neće se složiti sa vašim rečima. Na primer, Jonuz Musliju, predsednik lokalne Skupštine u Bujanovcu, rekao je u intervjuu za naše novine da Beograd Albance tretira kao građane drugog reda i da ne postoji volja za rešavanjem problema.

- Musliju nije u pravu. Tako se ponašaju samo krajnje nedemokratske zemlje, a građani drugog reda bili su Jevreji u Hitlerovoj Nemačkoj. Srbija je demokratska zemlja koja podjednako tretira sve svoje građane.

NE MOŽEMO SAMI

Koliko je postojanje KT neophodno za oporavak regiona?

- Postojanje KT je nužno, kao veza lokalnih samouprava sa Beogradom ali i zbog jačanja kapaciteta lokalnih samouprava u tri opštine. Opštine nisu u stanju da same rade na velikim projektima jer investitori i donatori traže poštovanje evropskih standarda, a opštine nemaju dovoljno kvalitetne ljude da to obezbede.

Da li možda mislite da treba reformisati rad KT?

- Ljudi u KT su stručni i kvalitetni. Potrebno je samo da se sprovodi ono što se dogovorimo. Za sada sam zadovoljan kako se stvari odvijaju.

Da li Vlada treba da bude prisutnija u regionu?

- Da, ovde uvek treba da budu ljudi iz vlade jer imaju veliku političku snagu i mogu da deluju. Mislim da vlada ima mnogo problema koje u državi treba rešavati, a jedan od njih je i Preševska dolina. Ljudi iz vlade ne znaju kako se ovde živi, vide to tek kada dođu ovde.

Rekli ste da niste zadovoljni ekonomskom situacijom. Kolika je odgovornost KT?

- Koordinaciono telo nije direktno odgovorno, već Vlada Srbije. Ovde u Preševu, na primer, privatizacija je loše odrađena i nema nikakvih investicija u privredu. Oko 60 odsto radno sposobnog stanovništva je bez posla. Na planu ekonomije sve što je urađeno urađeno je do 2005. za vreme mandata Nebojše Čovića, prvog predsednika KT. Posle toga pa do martovske rekonstrukcije KT je bio politički organ.

Da li deo odgovornosti za takvo stanje ima i lokalna vlast?

- Rad Koordinacionog tela u najvećoj meri koče nesuglasice između albanskih i srpskih političara na lokalu. Veliki problem je što u lokalnoj vlasti Bujanovca i Preševa nema Srba. U Bujanovcu je to veliki problem jer KT ne može da radi ako nema multietničke vlasti.

Ko je za to odgovoran?

- Odgovornost je i na albanskoj i na srpskoj strani. Međutim, Albanci treba jasno da kažu da žele Srbe u vlasti, pri čemu KT treba da odigra ključnu ulogu. Mislim da je multietnička vlast veliko bogatstvo za svaku sredinu gde je ona moguća.

Kakva je situacija u Preševu?

- Kod nas je problem što imamo malo Srba. Od 38 mesta u Skupštini Preševa, dva mesta imaju Srbi, radikal i socijalista. Odlično sarađujemo i moja stranka ustupila im je neka mesta u opštinskim odborima i komisijama.