СТАЊЕ ПРИВРЕДЕ ЈУГА СРБИЈЕ

Лесковац - Карактеристично за привреду подручја  које покрива Регионална привредна комора Лесковац (РПКЛ) за Јабланички и Пчињски округ  је недостатак обртних  средстава, високи трошкови производње, високи инфраструктурни и комунални трошкови, висока стопа незапослености, као и неисплаћене и ниске зараде, каже  стручни сарадник у РПКЛ  Наташа Добрић .

„Стање у нашој привреди изузетно је тешко. У Републици Србији се 46 општина сматрају неразвијеним, док чак 10 општина са југа Србије спада у најнеразвијеније“, додала је она.

Индустријска производња  у 2013. години бележи раст од 5,6 посто у односу на претходну годину. Овај тренд раста индустријске производње наставља се и у 2014. години и у јануару је забележен раст од 6,6 посто. Од 16 индустријских грана које су заступљене на овом  подручју, у пет је остварен раст, док је 10 индустријских грана остварило негативне резултате.

Што се тиче спољнотрговинске размене, у 2013. години укупна спољнотрговинска размена износила је 579 милиона долара и већа је за 15 посто у  односу на исти период 2012. године. И у 2012. и у 2013. години остварен је суфицит, и то у 2012. од 44,9 милиона долара, а у 2013. од 51,8 милиона долара.

Уколико се посматрају подручја са којима наша предузећа учествују у спољнотрговинској размени, може се рећи да се највећа размена остварује са земљама ЕУ и она износи 67 посто, са земљама чланицама ЦЕФТА  16 и са осталим земљама 17 процената. Најзначајније земље за подручје југа Србије у извозу су Немачка, Италија, Словенија, Бугарска и Македонија, док се највише увози из Италије, Немачке, Кине, Турске и Македоније.

Што се тиче спољнотрговинске размене, јануара 2014 године укупна сопљнотрговинска размена износи 37,5 милиона долара, од чега је увоз 15 милиона, а извоз 22,5 милиона долара. Уколико упоредимо Јабланички и Пчињски округ, може се видети да је Јабланички округ остварио већу спољнотрговинску размену у односу на Пчињски за 3,3 милиона долара. Највећи извозници са подручја ова два округа су: ХК „Симпо“, АД „Врање“, „Дива дивани“ Врањска Бања, „Ерлад Сербиа“ Власотинце, „Ноке кожар“ ДОО Врање, „Грунер Сербиа“ ДОО Власотинце, „Фалке Сербиа“ Лесковац, „Здравље“ АД Лесковац, „Југпром“ ДОО Лесковац и њихов извоз износи 50 посто од укупног извоза. Највећи увозници су: „Ерлад Сербиа“ ДОО Власотинце, БАТ АД Врање, „Симпо“ АД Врање, „Алфаплам“ АД Врање, „Здравље“ АД „Врање“, „Грунер Сербиа“ ДОО Власотинце, „Ноке кожар“ ДОО Врање, „Симпеон“ ДОО Бујановац, „Фалке Сербиа“ ДОО Лесковац и „Неша комерц“ Врање.

Степен инвестирања у привреду овог подручја још увек је недовољан да би имао неког осетнијег утицаја  на интензивирање привредног развоја југа Србије. Предузећа са југа Србије још увек веома мало користе кредитна средства пословних банака због неповољних услова који се огледају кроз високе  камате, кратке рокове враћања, немогућност обезбеђивања гаранција и слично. С друге стране, велики број сиромашних и презадужених предузећа ризичан су партнер пословним банкама које су због тога уздржане у одобравању кредита.

У протеклом периоду изостала су већа инострана инвестициона улагања у привреду овог подручја, пре свега најнеразвијенијих општина,  због непостојања комунално инфраструктурно опремљених локација за нова инвестирања. Због тога је закључак привредне коморе  да је, у циљу стварања повољнијег пословног окружења, највећем броју локалних самоуправа са овог подручја потребна подршка Владе Србије кроз обезбеђивање одређених финансијских средстава, првенствено кроз субвенције.

Када је реч о трошковима живота и потрошачким ценама, у односу на децембар 2013. године у просеку су виши за 1,4 посто, а просечан годишњи раст трошкова живота у 2013. години износио је 7,8 посто.

По зарадама подручје које покрива РКПЛ налази се међу последњим у Републици. Просечно исплаћена зарада у јануару је износила 30 330 динара и у односу на Републику Србију мања је за 20 посто. У Јабланичком округу исплаћене нето зараде биле су 30 150 динара, а у Пчињском 31 101 динар.

Што се тиче запослености и незапослености, према последњим подацима којима комора располаже, у јануару број незапослених на том подручју био је 67 907 особа, од чега је у Јабланичком округу 38 718, а у Пчињском 29 189 незапослених особа.

Према подацима Републичког завода за статистику укупан број запослених, укључујући привреду и ванпривреду, на дан 30. 9. 2013 године износио је 72 643 особа. Посматрајући однос запослених и незапослених лица, може се закључити да је запослених лица само 7 посто више у односу на лица која чекају посао.

Извор: Југпрес и Координационо тело