ЛЕПТИР-МАШНЕ ОД ДРВЕТА СА ЈУГА СРБИЈЕ

2. октобар 2014.

Немања Стојановић тек шест месеци израђује модни детаљ за мушкарце, а већ је стекао армију поштовалаца, јер лептир-машне не шије већ обликује тестерицом и шмирглом

Рупичасте, глатко обрађене, троугласте, са детаљима од текстила или метала; на оковратницима младожења, тек стасалих младића или старије господе – уникатне лептир-машне које настају у скромном атељеу младог Немање Стојановића освајају све више комплимената. Не само због дизајна већ због чињенице да их самоуки дизајнер, студент Високе медицинске школе у Ћуприји, не кроји већ обликује у дрвету тестерицом и шмирглом!

Овај будући медицински брат-акушер признаје да су га лептир-машне од дрвета одувек привлачиле баш као и мода и дизајн. Немањи је тек двадесет и прва, а ове машне, помало нетипично за припадника младе генерације, његов су избор омиљеног модног детаља.

Априла ове године почео је да их прави од танког ораховог и јасеновог дрвета. Иако је знао да у свету постоје компаније које се баве израдом овако специфичних машни, Немања је радећи на дрвеним лептир машнама схватио да тако најбоље испољава креативност.

„То ми је била водиља када бих наишао на препреку, а било их је много, верујте, попут погрешних потеза или недостатка новца да набавим опрему“, искрен је студент и самоуки дизајнер, дрводеља.

Прва колекција имала је четрдесетак модела. Те машне је носио само он, а прва публика били су му пријатељи и породица. Уз помоћ породице набавио је основну машину за сечење плочица. Све остало је ручни, уникатни рад. Понекад му је потребно сат до два за једну машну, а некада вишечасовно ангажовање. Свака лептирка пролази неколико фаза обраде. За пола године, од када су му дрвене лептирке нешто између хобија и професије, направио их је око 150 и за сада му је једина веза са купцима страница на„Фејсбуку”.

„Не можете да замислите какав сам шок доживео када би ми у једном дану стигле стотине коментара и комплимената за рад“, признаје дизајнер уз осмех, поготово што је родом из малог места у јужној Србији и практично никог из света моде не познаје.

Дизајнер излази у сусрет наручиоцима, али сам проналази идеје.

Запазила га је једна реномирана стилисткиња из Хрватске са којом планира сарадњу. Наруџбине му стижу не само из Србије, већ и из Аустрије, Хрватске и Бугарске. Ипак, од испита, које полаже у белом мантилу, не одустаје. Машне прави само када је код куће на југу Србије и нада се да ће наредне године моћи да представи још неколико десетина нових модела. Једнога дана, каже, организоваће и самосталну ревију дрвених лептир-машни.

Извор: Политика и Координационо тело