8.3.2010.година

8. март 2010.

У Медвеђи ће ове године из Националног инвестиционог плана (НИП) бити реализована два програма у износу од 27 милиона динара, а најважнији је градња прве фазе канализационе мреже од центра вароши до Сијаринске Бање у шта ће бити инвестирано 20 милиона динара. Из НИП-а су такође обезбеђена средства за обнову главне улице у Медвеђи чија се вредност процењује на 6,7 милиона динара. Локална самоуправа Медвеђе је, иначе, проследила НИП-у четири пројекта чија је укупна вредност 200 милиона динара.

- Очекујемо још значајнију помоћ Републике, јер сами нисмо у стању да решимо бројне проблеме - каже Слободан Драшковић, председник општине Медвеђа.

У овом сиромашном средишту Јабланичког округа, последњих година се могу чути охрабрујуће вести о стабилној политичкој ситуацији и добрим међунационалним односима, али се истовремено шаљу крајње неповољне информације о приликама у привреди.

Иако је држава уз помоћ великог броја донатора, у последњих десетак година уложила у развој Медвеђе више него у претходних педесет година, статистички подаци говоре да је ова средина међу најнеразвијенијим у земљи.

У овом крају ниједно друштвено предузеће није активно, радници су остали без посла, а у седам приватних фирми и 140 самосталних радњи запослено око 300 радника. Од 113 општина у Србији, Медвеђа је по развијености на 110 месту.

Национални доходак по глави становника је око 27 одсто републичког просека, а зарада је чак 75 одсто нижа од републичког износа.

Медвеђа је крај у коме живи 10.000 становника и поред општинског средишта, ту су и 44 насеља, већином у планинском делу, до којих се у зимском периоду веома тешко долази.
Иако се оцењује да су прилике у Медвеђи стабилне, сеобе су у овом крају свакодневне. Срби и Црногорци се селе за Лесковац, Ниш и Београд, а Албанци одлазе на Косово и Метохију, где успевају да дођу до радних места.