STANjE PRIVREDE JUGA SRBIJE

Leskovac - Karakteristično za privredu područja  koje pokriva Regionalna privredna komora Leskovac (RPKL) za Jablanički i Pčinjski okrug  je nedostatak obrtnih  sredstava, visoki troškovi proizvodnje, visoki infrastrukturni i komunalni troškovi, visoka stopa nezaposlenosti, kao i neisplaćene i niske zarade, kaže  stručni saradnik u RPKL  Nataša Dobrić .

„Stanje u našoj privredi izuzetno je teško. U Republici Srbiji se 46 opština smatraju nerazvijenim, dok čak 10 opština sa juga Srbije spada u najnerazvijenije“, dodala je ona.

Industrijska proizvodnja  u 2013. godini beleži rast od 5,6 posto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend rasta industrijske proizvodnje nastavlja se i u 2014. godini i u januaru je zabeležen rast od 6,6 posto. Od 16 industrijskih grana koje su zastupljene na ovom  području, u pet je ostvaren rast, dok je 10 industrijskih grana ostvarilo negativne rezultate.

Što se tiče spoljnotrgovinske razmene, u 2013. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila je 579 miliona dolara i veća je za 15 posto u  odnosu na isti period 2012. godine. I u 2012. i u 2013. godini ostvaren je suficit, i to u 2012. od 44,9 miliona dolara, a u 2013. od 51,8 miliona dolara.

Ukoliko se posmatraju područja sa kojima naša preduzeća učestvuju u spoljnotrgovinskoj razmeni, može se reći da se najveća razmena ostvaruje sa zemljama EU i ona iznosi 67 posto, sa zemljama članicama CEFTA  16 i sa ostalim zemljama 17 procenata. Najznačajnije zemlje za područje juga Srbije u izvozu su Nemačka, Italija, Slovenija, Bugarska i Makedonija, dok se najviše uvozi iz Italije, Nemačke, Kine, Turske i Makedonije.

Što se tiče spoljnotrgovinske razmene, januara 2014 godine ukupna sopljnotrgovinska razmena iznosi 37,5 miliona dolara, od čega je uvoz 15 miliona, a izvoz 22,5 miliona dolara. Ukoliko uporedimo Jablanički i Pčinjski okrug, može se videti da je Jablanički okrug ostvario veću spoljnotrgovinsku razmenu u odnosu na Pčinjski za 3,3 miliona dolara. Najveći izvoznici sa područja ova dva okruga su: HK „Simpo“, AD „Vranje“, „Diva divani“ Vranjska Banja, „Erlad Serbia“ Vlasotince, „Noke kožar“ DOO Vranje, „Gruner Serbia“ DOO Vlasotince, „Falke Serbia“ Leskovac, „Zdravlje“ AD Leskovac, „Jugprom“ DOO Leskovac i njihov izvoz iznosi 50 posto od ukupnog izvoza. Najveći uvoznici su: „Erlad Serbia“ DOO Vlasotince, BAT AD Vranje, „Simpo“ AD Vranje, „Alfaplam“ AD Vranje, „Zdravlje“ AD „Vranje“, „Gruner Serbia“ DOO Vlasotince, „Noke kožar“ DOO Vranje, „Simpeon“ DOO Bujanovac, „Falke Serbia“ DOO Leskovac i „Neša komerc“ Vranje.

Stepen investiranja u privredu ovog područja još uvek je nedovoljan da bi imao nekog osetnijeg uticaja  na intenziviranje privrednog razvoja juga Srbije. Preduzeća sa juga Srbije još uvek veoma malo koriste kreditna sredstva poslovnih banaka zbog nepovoljnih uslova koji se ogledaju kroz visoke  kamate, kratke rokove vraćanja, nemogućnost obezbeđivanja garancija i slično. S druge strane, veliki broj siromašnih i prezaduženih preduzeća rizičan su partner poslovnim bankama koje su zbog toga uzdržane u odobravanju kredita.

U proteklom periodu izostala su veća inostrana investiciona ulaganja u privredu ovog područja, pre svega najnerazvijenijih opština,  zbog nepostojanja komunalno infrastrukturno opremljenih lokacija za nova investiranja. Zbog toga je zaključak privredne komore  da je, u cilju stvaranja povoljnijeg poslovnog okruženja, najvećem broju lokalnih samouprava sa ovog područja potrebna podrška Vlade Srbije kroz obezbeđivanje određenih finansijskih sredstava, prvenstveno kroz subvencije.

Kada je reč o troškovima života i potrošačkim cenama, u odnosu na decembar 2013. godine u proseku su viši za 1,4 posto, a prosečan godišnji rast troškova života u 2013. godini iznosio je 7,8 posto.

Po zaradama područje koje pokriva RKPL nalazi se među poslednjim u Republici. Prosečno isplaćena zarada u januaru je iznosila 30 330 dinara i u odnosu na Republiku Srbiju manja je za 20 posto. U Jablaničkom okrugu isplaćene neto zarade bile su 30 150 dinara, a u Pčinjskom 31 101 dinar.

Što se tiče zaposlenosti i nezaposlenosti, prema poslednjim podacima kojima komora raspolaže, u januaru broj nezaposlenih na tom području bio je 67 907 osoba, od čega je u Jablaničkom okrugu 38 718, a u Pčinjskom 29 189 nezaposlenih osoba.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj zaposlenih, uključujući privredu i vanprivredu, na dan 30. 9. 2013 godine iznosio je 72 643 osoba. Posmatrajući odnos zaposlenih i nezaposlenih lica, može se zaključiti da je zaposlenih lica samo 7 posto više u odnosu na lica koja čekaju posao.

Izvor: Jugpres i Koordinaciono telo