NESTAO CEO JEDAN GRADIĆ! - U JABLANIČKOM OKRUGU NAGLO SE SMANjIO BROJ STANOVNIKA

13. Jun 2008.

Stalne seobe su prisutne u svih šest opština Jablaničkog okruga - Leskovcu, Vlasotincu, Crnoj Travi, Bojniku, Lebanu i Medveđi. Mnogi odlaze iz jednog u drugo mesto po tradiciji, drugi što su na to primorani, a neki to čine iz puke znatiželje!
Kolikoje tačno naših sunarodnika koji su se u više talasa seobe preko "grane" okućilo "daleko od rodne grude" u Minstarstvu za dijasporu pri Vladi Srbije može samo da se nagađa. Pretpostavlja se da ih je između dva i četiri miliona! - kazala je prilikom poslednje posete Leskovcu Milica Čubrilo, tehnička ministarka za dijasporu.
Nema, inače, ni sasvim preciznih podataka o broju ljudi, odnosno porodica koje su napustile Jablanički okrug i našle posao "pod tuđim nebom". Pretpostavlja se da je njih više od 15.000 lica. Zaista veliki broj za mali, nerazvijeni okrug koji se prostire od administrativne međe sa Kosovom i Metohijom i ide na istok do bugarske granice, na sever do Nišavskog, a najugu do Pčinjskog okruga. - Sa našim ljudima koji "privremeno" borave u inostranstvu ostvarivani su individualni kontakti. Znamo za neke od njihovih želja, ali je potrebno još mnogo napora kako bi se uspostavile prave i trajne veze i kako bi oni imali svoj iteres da pomažu zavičaj - kažeGoran Jović, predsednik Regionalne privredne komore u Leskovcu. Leskovac je prošle godine dobio Centar za ekonomske veze sa dijasporom i to je treća kancelarija ovakve vrste u Republici i prva na jugu zemlje, a očekuje se da mnoga nejasna pitanja budu razjašnjena i da se jedan broj stanovnika juga Srbije koji živi i radi u "belom svetu" vrati zavičaju.
- Pošto pravih podataka o broju naših ljudi u inostranstvu nemamo, prioritet Centra za ekonomske veze sa dijasporom će biti da se sačine registri i adresari naših ljudi koji žive u inostranstvu - ocenjuje ministarka Čubrilo. Pre nekoliko godina je pokrenuta akcija "Susreti Leskovčana sveta", koja se uglavnom završavala obostranim željama za dobro zdravlje i bez konkretnih ekonomskih efekata. Istina, Leskovčani, kao i drugi naši zemljaci koji žive van granice Srbije, direktno pomažu najbliže, a ima primera da su u kraju svoga detinjstva podizali - zadužbine. Najzanimljiviji primer sa juga Srbije je, čini se, opština Lebane iz koje se samo, na primer, u Italiju, odnosno u Vićencu, iselilo oko trihiljade lica.
- Nas u Vićenci ima "na svakom koraku". Pozdravljamo se, dabome, na srpskom, ali svi znamo i italijanski, a neki su naučili i druge jezike, pre svih engleski - kaže Nikola Stojanović, koji je u Italiju otišao još pre osam godina, ali je do pravog posla došao posle četiri godine i sada je zadovoljan, jer je smenovođa u jednoj tekstilnoj firmi. Inače, zbog burnih migracionih kretanja i brojnih seoba, pa i odlaska u inostranstvo, u opštini Lebane, u samom gradu i 39 sela, živi oko 25.000 stanovnika, gotovo četiri hiljade manje nego u vreme poslednjeg popisa. U nemalom broju planinskih naselja životare samo starci, a poslednjih godina se nije rodilo nijedno dete! Zašto, inače, naši ljudi, koji su pokazali da su izuzetno marljivi u inostranstvu, gde su zaradili "velike pare", malo ulažu u razvoj svoga kraja. To je pitanje na koje će se, sigurno, narednih meseci tražiti pravi odgovor. Za sada se zna da su tome kumovale brojne administrativne prepreke, složena zakonska procedura i birokratsko ponašanje opštinskih činovnika.