NEMA RAZGOVORA O RAZMENI TERITORIJE

Kako komentarišete taj potez albanskih partija da vladajuću koaliciju čine samo oni? Posle 18 godina, među predstavnicima vlasti u Bujanovcu nema Srba.

Odgovorni i obrazovani ljudi, kao i društva sa dokazanim demokratskim vrednostima i principima, uglavnom se zalažu  da u međuetničkim sredinima bude formirana vlast proporcionalna nacionalnom sastavu stanovništva. Mi smatramo da Srbi i Albanci treba da žive zajedno, a ne jedni pored drugih, i u narednom periodu, kao i do sada, verujemo da je njihov zajednički život dobrobit i za jedne i za druge. Novoformirana lokalna samouprava, nastavlja da radi po Ustavu i zakonima naše države, a njen rad pratiće i kontrolisati, kao i svih drugih opština, nadležni državni organi. Ako lokalni lideri albanaca smatraju da treba sami da upravljaju lokalnom samoupravom, nemam ništa protiv. Ali, svako mora da zna da se mi nismo odrekli stanovništa koje živi na ovim prostorima, kao i ovog dela teritorije naše zemlje već naprotiv, obaveza nam je da omogućimo svim ljudima da slobodno žive i rade na svojim vekovnim ognjištima i sačuvamo teritorijalni integritet naše zemlje, ali na način koji Srbiju afirmiše kao zemlju ozbiljnih i odgovornih ljudi.

Vi ste pozdravili učešće albanskih partija na izborima u Srbiji. Da li ste mogli da naslutite ovakav epilog u Bujanovcu?

Tačno, jer takva politčka odluka je pozitivna, i ide u korist ne samo stanovnicima albanske nacionalnosti koji žive i rade u našoj zemlji. Albanci sada u parlamentu Republike Srbije imaju tri poslanika, i mogu da utiču na donošenje odluka koje doprinose razrešenju, ne samo njihovih problema. Godine mi ne dozvoljavaju da budem iznenađen nečijim ponašanjem ili odlukama, ali mi nalažu da na miran i dostojanstven način, bez mnogo reči i dizanja halabuke, radim u interesu naše zemlje.

Šta mislite o predlogu predstavnika partija albanske manjine da dobiju mesto ministra državne uprave i lokalne samouprave, kao i mesto predsednika Koordinacinog tela?

Podržavam, ako se i kada postigne politički dogovor.  

Šta kažete na potez albanskih politicara koji traže da im se omogući lecenje u Prištini, jer se plaše da neće imati pravi tretman u drugim gradovima Srbije?

Nemam  ništa protiv da se Albanci leče u drugim sredinama, od strane medicinskog osoblja kome veruju, pod uslovima koje propisuju zakoni naše zemlje. Kada mogu najbliža rodbina i pojedini lideri lokalnih Albanaca, ali i albanci sa KiM,  da se leče u vrhunskim zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, zašto to ne bi radili i građani ove tri opštine ako žele da se leče na Kosovu i Metohiji. Izjave  pojedinih albanskih lidera o nepoverenju da se Albanci leče u bolnicama Republike Srbije, gde nema lekara njihove nacionalnosti, ne mogu da komentarišem, s obzirom da bih morao da pomenem neke ljude koji su zastupali takve stavove u proteklim vremenima, i zbog toga su bili surovo kažnjeni ne samo od svojih sunarodnika.

Predstavnici Albanaca traže da učestvuju u pregovorima Beograda i Prištine. Mislite li da je pravi cilj zapravo da se Preševo, Bujanovac i Medveđa guraju ka tzv. Kosovu?

Preševo, Bujanovac i Medveđa su bili, jesu i ostaju sastavni delovi Republike Srbije, i o tome nema razgovora, a kamoli pregovora sa bilo kim, imajući u vidu stavove naše države, međunarodne zajednice, pa i najviših državnika iz Tirane, ako to ima neki značaj. Razmenu teritorija ili priključivanje tzv Kosovu traže oni koji očigedno ne znaju koliko je ljudi izgubilo živote da bi živeli u zajedništvu sa svojim komšijama, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku opredeljenost.                                                   

Koliko je na terenu i među stanovništvom prisutna priča o visokoj politici ili je ona samo rezervisana za političare, dok građane više brinu lokalni problemi (koji?)

Visoka politika je namenjena ljudima koji su osposobljeni, školovani ili izabrani da se bave politikom, ali i razumeju njene dobre i loše odluke. Ono što ja znam, "najviša politika" za koju se zalažu Srbi, Albanci, Romi i drugi stanovnici ove tri opštine je da im se omogući da rade, žive od svog rada, i ostvaruju svoje životne želje u miru i slozi sa ljudima koje vole i poštuju, uz puno poštovanje zakona i njihovih ljudskih prava i sloboda. Ako kao država uspemo da ostvarima njihove zahteve, i pored ostalog, zaposlima najveći broj nezapošljenih u ovim opštinama i omogućimo im da rade i žive život koji žele, onda ovi što su formirali jednonacionalnu lokalnu samoupravu, ali i svi njihovi istomišljenici, bez obzira na nacionalnu u versku pripadnost, nisu bitni i veoma brzo postaju samo bivši.

Izvor: Večernje novosti i Koordinaciono telo