Medjunarodna krizna grupa - Srbija: Održavanje mira u Preševskoj dolini

Izveštaj za Evropu broj 186
16. oktobar 2007 god.

REZIME I PREPORUKE

Preševska dolina na jugu Srbije, čije većinsko stanovništvo čine Albanci,
jedna je od retkih uspešnih priča o razrešenju sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Spolja gledano, stanje je je sve normalnije i nije bilo većih incidenata u više od
zadnje tri godine. Medjutim, napetost je ostala: ogromna nezaposlenost je još
uvek najveći problem, dok senka budućeg statusa Kosova pomračuje politički
krajolik. Ishod budućeg statusa Kosova, koji će se odrediti narednih meseci,
imaće ogroman efekat. Ako formalna podela ili veliko nasilje budu pratili
nezavisnost, onda bi pitanje mira moglo da se reši. U najgorem slučaju, etničko
čišćenje u južnoj Srbiji bi pratile velike kolone izbeglica, koje bi prelazile
granicu u oba pravca. Sve strane – lokalni albanski političari, Vlada Srbije i
medjunarodna zajednica – treba brže da rade na razvoju privrede ovog regiona i
da obezbede to da događaji na Kosovu ne poremete njegov miran napredak.

2001 god, medjunarodna zajednica – a posebno NATO, SAD i Organizacija za
Evropsku Bezbednost i Sigurnost (OEBS) – su blisko saradjivale sa vlastima
Srbije, i uspešno su putem pregovora okončali oružanu pobunu Albanaca u
dolini (Končuljski sporazum). Od tada su donatori i Vlada Srbije puno
investirali u ovu oblast, tako da je došlo do primetnog napretka, mada se on
sporo odvija, uključujući i stvaranje multietničke samouprave, albansko-srpskih
policijskih patrola i napredka u vezi sa medijima na albanskom jeziku. Važno je
to da su Albanci prvi put od 2000 god. učestvovali u državnoj politici, tako što
su izabrali jednog svog predstavnika u skupštinu Srbije tokom izbora od januara
2007 god. Međutim, reforma obrazovanja i integracija Albanaca u pravosudni
system, kao i u druge državne organe, su još uvek nezadovoljavajući.

Nezadovoljstva ima napretek na obe strane. Većina lokalnih Albanaca misli da
mir nije okončao napetost vezanu za srpske snage bezbednosti ili doneo obećano
blagostanje. Srbi smatraju da su Albanci nelojalna iredentistička manjina, koja i
dalje potkopava srpski suverenitet i ugrožava tradicionalno privredno važan
severno-istočni trgovinski put. U nekim slučajevima, kada obavljaju svoja
novostečena većinska ovlašćenja u odnosu na Srbe, Albanci raspiruju obrnutu
diskriminaciju.

Svi albanski političari iz Preševske doline žele da se pridruže Kosovu i
usvojili su platformu u kojoj se zahteva da tri opštine iz ove doline pripadnu
Kosovu u slučaju podele Kosova. Ali isti ti političari uglavnom znaju da je ovo
nerelano: Beograd i njegove snage bezbednosti to neće dozvoliti. U slučaju da na
Kosovu izbije anti-srpsko nasilje, albanski i srpski ekstremisti će možda
poželeti da podstaknu incidente u dolini, Albanci u nadi da će se ujediniti sa
Kosovom ili izvršiti pritisak n Beograd da odustane od podele Kosova, a Srbi u
nadi da će pod maskom nasilja u susedstvu izvršiti etničko čišćenje u dolini.
Neki u Srbiji žele da vide prebacivanje stanovništva između srpskih enklava na
Kosovu i južne Srbije.

Nerešeni status Kosova i rezultirajući nedostatak jasno usmerene politike
Beograda ometaju političke i privredne promene koje treba da se odviju u vezi sa
mnogim kritičnim pitanjima u ovoj oblasti kako za Srbe tako i za Albance. I
pošto izgleda da je život postao normalniji, zanimanje donatora je opalo.
Beograd želi da ugasi posebno Koordinaciono telo (KT) koje nadgleda primenu
Končuljskog sporazuma i prebaci svoje nadležnosti na regularne državne
institucije.

Barem za sada, albanski političari i stanovništvo južne Srbije izbegavaju sve
nasilne pokušaje postizanja ujedinjenja sa nezavisnim Kosovom, međutim podli
elementi koji operišu na Kosovu će možda poželeti da podstaknu nevolje. Da bi
se održao teško stečeni mir u teškim danima koji predstoje, biće potrebno da se
angažuje medjunarodna zajednica, koja bi pritisla i Beograd i albanske
političare da ispune sve aspekte Končuljskog sporazuma i da usmere više pažnje
na lokalnu privredu. Istovremeno, Vlada Srbije bi trebalo da revitalizuje
Koordinaciono telo (KT), koje uprkos svojim problemima, ima dragocenu
funkciju.

PREPORUKE
Za ambasadae zemalja Kontakt grupe (Francuske, Nemačke, Italije, Rusije,
Vel. Britanije i SAD) u Beogradu i za OEBS:
1. Da stalno govore svim stranama u južnoj Srbiji da se uzdrže od nasilja, bez
obzira na to šta se desi na Kosovu.
Za Misiju NATO na Kosovu (KFOR):
2. Da u svim slučajevima spreče Albance od vršenja etničkog čišćenja Srba
u enkalvama na Kosovu, kao i sve buduće pobunjenike od prelaza granice
između Kosova i južne Srbije.
Za UNDP i medjunarodne donatore:
3. Da produže trajanje MIR2 programa za razvoj i da rade sa Vladama Srbije,
Kosova i Makdonije na programima za razvoj privrede u Vranju, Skoplju i
Prištini da bi se multietničko stanovništvo južne Srbije bolje i
potpunije integrisalo u privredni i politički život tih urbanih
centara.
Za Vladu Srbije:
4. Da poboljša delotvornost Koordinacionog tela, uključujući i angažovanje
organizacija civilnog društva u njegove aktivnosti, kao i da produži
njegovo postojanje barem do 2010 god.
5. Da spreči snage bezbednosti, formalne i neformalne, od vršenja osvete
nad albanskim stanovništvom u južnoj Srbiji u slučaju da Kosovo
proglasi nezavisnost.
6. Da zaustavi i preokrene učinak prakse diskriminatornog zapošljavanja i
investiranja u južnoj Srbiji.
Za albanske političare u južnoj Srbiji:
7. Da prekinu bojkot Koordinacionog tela, da u potpunosti saradjuju sa njime,
da učestvuju u političkom životu Srbije, naročito u državnim izborima, kao i
da izbegavaju provokativno prikazivanje albanskih nacionalnih simbola.