MED - IZVOZNA ŠANSA PČINjSKOG OKRUGA

20. Februar 2013.

Vranje – Rezultati plasmana meda u proteklih nekoliko godina pokazuju da je ovaj proizvod velika izvozna šansa Pčinjskog okruga, a laboratorijske analize urađene u Nemačkoj i Italiji da je med iz tog kraja među najkvalitetnijima u Srbiji i na Balkanu. Vranjski pčelari će zbog toga ove godine moći da računaju na subvencije države, kao i na podsticajna sredstva iz gradskog budžeta u visini od dva miliona dinara.

Predsednik društva pčelara „Matica", Mile Simonović, rekao je da će svaki pčelar dobiti 500 dinara subvencije po pčelinjoj zajednici, što će doprineti povećanju broja pčelara i košnica, a koristi bi imali voćari i poljoprivreda.

„Sve veće količine ovdašnjeg meda završavaju na inostranom tržištu, pre svega u Nemačkoj i Italiji, gde je prošle godine prodato više od 60 tona", rekao je on. Prema njegovim rečima, uspeh nije za potcenjivanje, posebno ako se zna da uvoznici iz Evropske unije imaju veoma stroge propise, a „zeleno svetlo" za plasman dobija se tek posle detaljnih analiza u tim zemljama.

„Kupci su bili veoma zadovoljni kvalitetom našeg meda i preuzeto je gotovo sve što smo ponudili. Tako, posle dugog i teškog razdoblja, kad je pčelare Pčinjskog regiona mučilo kako uopšte prodati med, sada je problem kako proizvesti što više", rekao je Simonović.

Na potrebe pčelara reagovala je i lokalna samouprava tako što je preko projekta sa japanskom nevladinom organizacijom "JARC" i Hirošijem Macumotom, koji je nedavno i boravio u Vranju, dogovorena donacija 200 košnica za pčelare u Vranju i Bujanovcu. Košnice su namenjene budućim pčelarima, izjvila je zamenica gradonačelnika Vranja Bojana Veličkov, dodajući da se računa, pre svega, na mlade ljude koji nisu imali sredstva da sami kupe neophodnu opremu, a imaju nameru da se bave ovom delatnošću.

"Već sam obavila razgovore i sa pomoćnikom japanskog ambasadora o kriterijumima i načinom raspodele košnica", rekla je ona.

U Pčinjskom regionu danas ima oko 400 pčelara, a u Vranju su okupljeni u udruženjima „Matica" i „Beli bagrem". Procenjuje se da se na ovom području gaji između šest i sedam hiljada pčelinjih društava, ali tek oko 10 odsto pčelara ima više od 50 košnica, a jedva 10 odsto njih na čitavom području ima pčelinjake sa vise od stotinu društava.

Izvor: Tanjug