KAKO JE KLINOVAC DOBIO NADIMAK "AKADEMSKO SELO"

9. Novembar 2022.

Bujanovac – Beograd - Selo Klinovac decenijama unazad važi za "akademsko selo". Istraživači ovog kraja pripovedaju da je u ovom malom selu u Pčinjskom okrugu koje je prema popisu iz 2002. brojalo 539 stanovnika, gotovo svaka kuća dala je bar jednog akademskog građanina, te da je iz Klinovca u beli svet otišlo najmanje desetak doktora nauka.

Prema dostupnim podacima o ovom selu svuda se navodi da je ovo kraj koji je iznedrio brojne visokoobrazovane građane u oblastima prava, ekonomije, politike, prosvete, veronauke, medicine, bezbednosti, advokature, naročito u periodu posle Drugog svetskog rata.

„ Nikada nismo uspevali da evidentiramo tačan broj, prosto je nemoguće, međutim čini se da je svaka kuća dala bar jednog akademca, tako je i danas. Nezvanično, davne 1966. godine u novinama se pojavio natpis da je Klinovac selo koje je dalo najveći broj intelektualaca. Od vajkada je obrazovanje za Klinovčane bilo na prvom mestu“, kaže Stojan Stevanović, poljoprivrednik koji neumorno prikuplja, beleži i čuva podatke o istoriji sela.

On dodaje da su decu školovali, poljoprivrednici, zanatlije, građevinski radnici. Gladovalo se, mučili se neuki roditelji, ali za obrazovanje je moralo da se ima.

„ Uloga porodice je bila vrlo bitna u toj potrebi da se iz sela ode u visoke škole. Žene se nisu školovale, ali su se borile da školuju svoju decu. Majka nepismena i ne zna šta je studiranje, ali kaže detetu da mora da studira. Evo, možda jedna anegdota koja ilustruje najbolje kako je to izgledalo: meni je stavljen ultimatum - ili škola ili plug marke "sakovac"! Bila je to odlična motivacija da se fakultet završi“, priča jedan od učenih ljudi u selu Zoran Mitković, sudski veštak koji je odabrao da se vrati u rodni kraj, gde živi i radi.

Stojan Stevanović navodi primer svog strica, jednog od najvećih naučnika iz ovog kraja, Božidara Bože Popovića, koji je bio doktor nauka i redovni profesor najpre na fakultetu u Sarajevu, doktorirao je na Prirodnomatematičkom fakultetu u Zagrebu, zatim predavao na univerzitetu u Nišu i Beogradu, gde je radio do penzije. Pričajući o znamenitim meštanima spominje i Jovana Protića, učitelja i narodnog poslanika. Tu je i dr Živorad Jeftić, profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu, kao i Svetomir Stanković koji je nizao uspehe u dalekoj Australiji.

Stojadin M. Stojanović, autor bogate i vredne monografije "Klinovac od prvih pomena do 1987. godine", zabeležio je da je opšte poznato da su deca seljaka ostajala nepismena, ali da za vreme Turaka manastiri otvaraju škole i za ostale strukture ne samo za decu feudalaca, te da blizina manastira Sveti Prohor Pčinjski igra važnu ulogu u tome.

"Škola u Klinovcu postojala je još od 1825. godine, pohađala su je deca sveštenika i po kog zanatlije. Radila je tako po nekoliko godina, gasila se i obnavljala sve do 1845. godine. U njoj se učilo samo čitanje i pisanje", zabeleženo je u monografiji.

Nikola Krivi je bio prvi učitelj, koji je nakon više godina učenja dece prešao u drugo selo. Kasnije učitelj koji je postavio temelje savremenog obrazovanja bio je Jovan Protić, a zatim i David Dimitrijević, koga Klinovčani pamte kao dobrog i posvećenog učitelja.

U svom najboljem periodu četvorogodišnja škola "Bora Stanković", brojala je 1920. godine čak 120 učenika, a danas ih je svega desetak.

Sudeći prema dostupnim podacima nameće se mišljenje da je među učenjacima iz Klinovca najviše učitelja.

Na spisku Klinovčana koji su neposredno posle Drugog svetskog rata završili tadašnju "učiteljsku školu" nalazi se čak 27 imena, od čega čak deset žena.

Izvor: Novosti.rs, Koordinaciono telo