Intervju: Nenad Đurđević, direktor Koordinacionog tela - PARTNERSKIM ODNOSOM DO POZITIVNIH POMAKA

PARTNERSKIM ODNOSOM DO POZITIVNIH POMAKA
Siguran sam da ćemo samo kroz partnerski odnos i zajedničko
preuzimanje odgovornosti moći da ostvarimo opšti interes i
pokrenemo stvari
Piše: Saša STOJKOVIĆ
Nenad ĐURĐEVIĆ, novi direktor Koordinacionog tela relativno je
mlad čovek, rođen je 1972. godine, a iza sebe već ima bogatu
karijeru. Posle studiranja na Pravnom fakultetu u Beogradu, on
nastavlja sa permanentnom edukacijom, ali i stalnim napredovanjem
u službi. Jedan je od organizatora studentskog protesta 1992. godine,
i osnivač Studentske unije na Pravnom. Bio je član GO Građanskog
saveza i odbornik te partije na Zvezdari. Kasnije, radi u UGS
Nezavisnost kao osoba za vezu sa međunarodnim organizacijama.
Od 1999. godine do danas saradnik je Foruma za etničke odnose,
potom je bio koordinator Centra za nenasilni otpor, pa do sredine
prošle godine radi kao savetnik Rasima Ljajića, a na mesto direktora
Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu dolazi sa
mesta nacionalnog eksperta – konsultanta pri UNDP-u za
inplementaciju nacrta Zakona o antidiskriminaciji.

POVERERE
KORAK: Vi se relativno odskora nalazite na mestu direktora
Službe Koordinacionog tela. Šta tačno podrazumeva ta funkcija?
- Direktor službe Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Medveđu
i Preševo je izvršna funkcija koja podrazumeva praktično sprovođenje
politike Vlade Srbije na ovom području. Koordinaciono telo vodi
predsednik, koji taj posao obavlja u saradnji sa zamenikom i šest
potpredsednika, a svi oni zajedno čine političku komponentu tela.
Služba na čijem sam čelu stara se o realizaciji različitih projekata i
programa, održava redovne kontakte i sarađuje sa brojnim akterima,
od zajednica koje žive u regionu, preko relevantnih ministarstava
Vlade Srbije, do međunarodnih organizacija koje obezbeđuju stručnu,
tehničku i novčanu pomoć, poput USAID-a, EAR-a ili UNDP-a.
Takođe, zadatak direktora je da Predsedništvu Koordinacionog tela
sugeriše preduzimanje pojedinih aktivnosti koje vode poboljšanju
međuetničkih odnosa i socijalne i ekonomske situacije na jugu Srbije.
Osnovni cilj Vlade je da preko Koordinacionog tela potvrdi interese
države za probleme juga Srbije, kao i da aktivno doprinosi izgradnji
poverenja i partnerstva među građanima i zajednicama koje žive u
ovom području.

Kako u ovom času vi vidite političko-ekonomsku, ali i
bezbedonosnu sliku juga Srbije?
- Ključni problem jeste ekonomska zaostalost. Za razliku od Vranja,
koje je ekonomski lider juga Srbije Preševo, Bujanovac i Medveđa
daleko zaostaju. Ima nekoliko razloga koji upućuju na zabrinutost:
politička nestabilnost uzrokovana rešavanjem budućeg statusa
Kosova, nedostatak kvalifikovane radne snage u opštinskim
administracijama koji bi mogli da, preko projekata, podstaknu
ekonomski razvoj, nedostatak opštinskih i regionalnih institucija,
poput, recimo, Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i slično. Takve
lokalne institucije bi trebalo da stvaraju preduslove za privlačenje
investicija i pružaju podršku malim i srednjim preduzećima kao i
postojećim preduzećima u procesu privatizacije.
Politička situacija mnogo je bolja nego što je bila pre nekoliko godina.
Međutim, političke izjave koje smo slušali u poslednje vreme, a u
kojima se pominju promene granica i zamene teritorija, ne doprinose
stabilnosti regiona, čime se dodatno otežavaju uslovi za ekonomski
oporavak. Važno je imati na umu da je samo politički stabilan region
preduslov i garant ekonomskog razvoja.

Kakav je nivo vaše saradnje sa lokalnim faktorima?
- Od mog preuzimanja funkcije na kojoj se nalazim avgusta 2007.
godine trudio sam se da se što bolje upoznam sa situacijom u ove tri
opštine. Moj cilj je da što češće boravim na jugu Srbije i da kroz
direktan kontakt sa predstavnicima lokalne samouprave, građanima i
civilnim društvom radim na poboljšanju komunikacije i razumevanja
između republičkog i lokalnog nivoa. Do sada sam imao sastanke sa
predstavnicima opština Preševo, Bujanovac, Medveđa, ali i Vranja,
sa predstavnicima svih poltičkih stranaka i međunarodnih
organizacija. Trenutno smo u fazi planiranja konkretnih aktivnosti,
koje će biti rezultat konsultacija koje sam do sada obavio sa različitim
akterima. Verujem da će predstavnici albanske zajednice uzeti
aktivno učešće u kreiranju konkretnih projekata kao i u njihovoj
realizaciji. Verujem i da izjave o istupanju albanskih predstavnika iz
Koordinacionog tela nisu konačne i da ćemo uspeti da pronađemo
model saradnje na dobrobit svih građana juga Srbije.

Koji su najvažniji problemi sa kojima se susrećete?
- Na jugu Srbije preduzet je niz pozitivnih koraka koji su doprineli
stabilnosti. Znam, takođe, i da građani nisu sasvim zadovoljni, pa
ćemo u narednom periodu raditi na otklanjanju primećenih slabosti.
Najpre, još uvek je koordinacija između ministarstava, međunarodnih
organizacija i lokalne sredine na relativno niskom nivou. Vrlo je teško
omogućiti da se čuje glas ljudi iz lokalne sredine kada treba da se
neki posao završi na nadležnom mestu u Beogradu. Nastojaćemo da
što češće organizujemo sastanke sa predstavnicima relevantnih
ministarstava kako bi ih upoznali sa problemima juga Srbije.

Kakva je vaša saradnja sa samim vrhom Koordinacionog tela, i
da li vi na sebe preuzimate i mnogo ingerencija iz delokruga
rada gospodina Ljajića ili njegovih zamenika?
- Očekujem da saradnja bude dobra. Nema razloga da ne bude tako,
jer nam je svima u interesu dobrobit građana Srbije. Želja ministra
Ljajića je da se aktivnost Koordinacionog tela u narednom periodu
intenzivira, te da KT bude više prisutno na terenu, među građanima.
ŠEMA

KORAK - Vlada Srbije napravila je novu organizacionu šemu
Koordinacionog tela. Šta će ona doneti u praksi?
- Nova organizaciona šema će omogućiti efikasniji rad i to je bila
glavni motiv reorganizacije. Znamo u kakvim je uslovima
Koordinaciono telo osnovano, prolazilo je kroz nekoliko faza i sada su
se stekli uslovi da se rad Tela usmeri na određene oblasti. U tom
smislu, umesto osam radnih grupa koje su ranije postojale, osnovane
su tri – za bezbednost i pravosuđe, ekonomiju i infrastrukturu te
grupa za integracije i socijalna pitanja. Svaku radnu grupu vodiće po
jedan potpredsednik. Inače, kao i ranije, gradonačelnici Preševa,
Bujanovca i Medveđe su po funkciji takođe potpredsednici
Koordinacionog tela. U širem sastavu Koordinacionog tela sedeće
predstavnici svih Ministarstava, Službe za ljudska i manjinska prava
kao i predstavnici vojske i BIA-e. Ovakva šema će omogućiti bolju
koordinaciju kao i lakše rešavanje pojedinih problema sa kojima se
susreću građani juga Srbije.

Ipak, većina albanskih lidera najavila je napuštanje KT. Imate li
kontakte sa njima po tim pitanjima?
- Da, imamo intenzivne kontakte sa albanskim liderima. Vrlo je važno
da predstavnici albanske zajednice učestvuju u radu KT, jer samo
tako mogu da budu prepoznati njihovi prioritetni problemi i potrebe
koje bi onda trebalo rešavati na najvišem državnom nivou. Razumem
želju albanskih lidera da proces stabilizacije i unapređenja situacije u
regionu teče brže. Poznato mi je i da rezultati dosadašnjeg rada nisu
uvek vidljivi. No, želim da podsetim da je KT, kada je formirano, prvo
prevazilazilo vrlo izraženo nepoverenje albanske zajednice, te da su
odnosi bitno unapređeni, a situacija stabilizovana. Naravno, uvek ima
mesta za konstruktivnu kritiku i onda je dobrodošla.

Nedavno ste govorili o potrebi većeg odvajanja sredstava države
za ovaj region. Na šta ste tačno tom prilikom mislili?
- Od decembra 2000. godine, kada je Koordinaciono telo osnovano,
do 2007. godine država Srbija je zajedno sa međunarodnim
donatorima uložila preko tri i po milijarde dinara u razvoj ove tri
opštine, što je preko 45 miliona eura. Sa obzirom na zatečeno stanje
na jugu Srbije biće potrebno još dosta sredstava kako bi se taj kraj u
razvojnom smislu svrstao rame uz rame sa pojedinim delovima
Srbije. Sa druge strane, u Pčinjsko-jablaničkom kraju postoje mnogo
nerazvijenije opštine u koje se nije dovoljno ulagalo, jer nisu bile u
bezbedonosnom i političkom fokusu, kao što su to bile opštine
Preševo, Bujanovac i Medveđa. Dosadašnja ulaganja su bila
usmerena pre svega na razvoj infrastrukture, koja je bila u očajnom
stanju, a verujem da će budžet za sledeću godinu da obuhvati i
projekte ekonomskog razvoja i zapošljavanja.

Kolika će biti uloga KT u daljem ekonomskom razvoju regiona?
- Dosadašnja uloga KT-a je bila pre svega usmerena na razvoj
infrastrukture, što je ocenjeno kao prioritet. Polako se prioriteti
pomeraju ka ulaganju u održivi ekonomski razvoj i tu KT može da ima
ulogu, pre svega, posrednika između nadležnih ministarstava i
potencijalnih donatora, sa jedne, i lokalne samouprave sa druge
strane. Jedan od primarnih zadataka lokalne samouprave je stvaranje
adekvatne i povoljne klime za ulagače.

Da li već radite na planiranju budžeta za narednu godinu i čemu
se građani ovde od tog posla mogu nadati?
- Planiranje budžeta je u finalnoj fazi. Dobili smo projekcije potreba
opština, a i mi smo planirali određena sredstva nezavisno od njih.
Nadamo se da će takav finansijski plan Ministarstvo finansija i Vlada
odobriti, za šta ćemo se intenzivno zalagati. Takav budžet će
omogućiti finalizaciju pojedinih infrastrukturnih projekata i
započinjanje aktivnosti na intenzivnijem ekonomskom razvoju.
Verujem da će Vlada odobriti naše planove iskazane kroz budžet za
2008. godinu. Takođe, takav budžet bi nam omogućio veći
maneverski prostor za ostvarivanje Vladine politike ravnomernog
regionalnog razvoja, a otvaranje perspektive ekonomskog razvoja
predstavlja najbolji način prevencije potencijalnih konflikata.
GLOSA: Imamo intenzivne kontakte sa albanskim liderima. Vrlo
je važno da predstavnici albanske zajednice učestvuju u radu
KT, jer samo tako mogu da budu prepoznati njihovi prioritetni
problemi i potrebe koje bi onda trebalo rešavati na najvišem
državnom nivou. Poznato mi je i da rezultati dosadašnjeg rada
nisu uvek vidljivi. No, želim da podsetim da je KT, kada je
formirano, prvo prevazilazilo vrlo izraženo nepoverenje albanske
zajednice, te da su odnosi bitno unapređeni, a situacija
stabilizovana. Naravno, uvek ima mesta za konstruktivnu kritiku
i onda je dobrodošla.