Intervju koji je Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela za južnu Srbiju, dao "Politici" 25. decembra 2008. god.

Predložio sam da formiraju nacionalni savet albanske nacionalne manjine, oni neće i više ne pristajem na zamajavanje, kaže Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

"Srbija je odlučno krenula u promenu politike prema jugu Srbije. Otvaramo odeljenje Ekonomskog i Pravnog fakulteta u Medveđi, prevodimo udžbenike na albanski, za mesec ili dva ćemo otvoriti rudnik u Medveđi, gde će do kraja sledeće godine biti zaposleno 500 ljudi. U tim novim okolnostima gospodin Riza Halimi se ne snalazi. Ne može više da nas ucenjuje, jer nema podršku za takvu vrstu politike osim možda u Prištini ili u Tirani", kaže u razgovoru za "Politiku" Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Objašnjavajući razloge za polemiku koju je za skupštinskom govornicom vodio sa predsednikom Partije za demokratsko delovanje Albanaca koji se žalio da je zakon o budžetu suviše restriktivan prema opštinama na jugu Srbije kao i da je previše novca dato Koordinacionom telu za jug Srbije, Ministar Marković kaže da na ovakvo ponašanje mora da se stavi tačka:

- Ne može on večito da optužuje Beograd za nesposobnost politike koju vodi niti može da insistira na tome da se održava status kvo koji, čini mi se, samo njemu odgovara.

Zašto bi status kvo odgovarao Halimiju?

Čini mi se da postojanje problema daje neku vrstu legitimiteta gospodinu Halimiju. U dogovoru sa UN hoćemo dole da otvorimo kancelariju ombudsmana da bismo imali neki objektivan pokazatelj stanja ljudskih prava u Preševu i Bujanovcu. Ne mogu, međutim, da se dogovorim sa njima da mi daju prostorije. Konstantno vodimo neke razgovore koji su jalovi, vrtimo se u krug. Vidite kako vas neko konstantno koči.

Znači on hoće novac Srbije, ali ne i njeno prisustvo dole?

Očigledno nešto postoji. Ne kažem da je to to, ali nešto nije u redu. Već četiri meseca imamo stalnu opstrukciju. Kažu, rešite problem diploma, ući ćemo u Koordinaciono telo. Rešim taj problem, a oni ne uđu. Onda kažu da promenimo strategiju dokumenta o razvoju ovog kraja, mi kažemo u redu, oni opet ne uđu. Onda traže da promenimo strukturu Koordinacionog tela, mi promenimo onako kako su oni predložili, oni opet ne uđu u Koordinaciono telo. Vidite da tu nešto drugo postoji.

Predložio sam im da formiraju nacionalni savet albanske nacionalne manjine, oni neće. Jednostavno ne mogu više da pristajem na ovo zamajavanje. Žale se da niko ne dolazi dole, na jug Srbije. Bio sam dole četiri puta za dva meseca. Sada to niko ne spominje. Činjenica je da se stalno traže razlozi da se ne preuzme svoj deo odgovornosti za život u Preševu i Bujanovcu. Imali su spor sa Islamskom zajednicom vredan 300.000 evra koji su izgubili i sada opština Preševo mora da plati, i opet je kriva Srbija. To je neverovatno. Potrošili su 38 miliona dinara za izgradnju vodovoda Breznica iz kojeg nikada nije potekla voda.

Šta mislite da uradite da bi presekli ovakvu situaciju?

Neće proći njihov amandman koji se odnosi na Koordinaciono telo, ono će dobiti dobiti instrumente da radi dole. Mi ćemo u toku naredne godine završiti projekat za visoko obrazovanje, pa prelazimo na uređivanje srednjeg i osnovnog obrazovanja, radićemo sa mladima, lokalnim medijima. Gospodin Halimi ne može više da nas ucenjuje. On više nema podršku za takvu vrstu politike sem možda u Prištini ili u Tirani.

Da li još u nekoj opštini postoji sličan problem sa lokalnom samoupravom?

Postoji svuda, samo ovde taj problem dobija multiplikaciju zbog nacionalnog pitanja. Neodgovorne lokalne vlasti imate na mnogo mesta u Srbiji.

Koji su mehanizmi kontrole te vlasti?

Nema ih. Mi smo pristali na sistem po kome državna vlast ne može da se meša u poslove lokalne samouprave. Država može samo da ceni zakonitost akata nižih organa, ali ne i njihovu svrsishodnost.

Da li je to dobro ili loše rešenje?

Svakako je dobro, to je civilizacijska tekovina. Loše je što mi imamo loš kvalitet lokalnih samouprava. Radimo na izmenama Zakona o lokalnim izborima kako bi se promenio način izbora lokalnih vlasti i bio uspostavljen direktan odnos građana i odbornika.

Kako komentarišete primedbe mađarskih stranaka na Zakon o sedištu sudova, da li to zaista ugrožava manjine?

To nema nikakve veze sa pravima manjina. On samo pomaže da se prava građana ostvaruju daleko bolje nego što je to bilo do sada. Naravno svaka stranka ima pravo da određene teme stavi u kontekst politike. Sudiće se u istim zgradama kao i do sada i niko neće morati da prelazi stotine kilometara. Donošenjem ovog zakona stvoreni su uslovi za viši kvalitet suđenja. Do sada se dešavalo da u nekoj opštini imate da je jednom sudiji supružnik advokat, drugom je tužena strana rođak i tako dalje. Tako je izgledalo sudovanje po Srbiji. Takođe, za istu platu i beneficije, sudije u unutrašnjosti su imale daleko manji broj predmeta nego njihove kolege u Beogradu.

Da li nezadovoljstvo Mađara može da ima negativne konotacije, da se tumači kao ugrožavanje manjinskih prava?

Siguran sam da ne može. U Srbiji imamo visok stepen zaštite manjinskih prava, jedan od najviših u Evropi. Više ne može da se time manipuliše. U svim razgovorima koje imamo sa zvaničnicima EU potpuno jasno im stavljamo do znanja da stvari stoje tako. Imamo visoko ocenjen rad Koordinacionog tela za jug Srbije i visoko ocenjen status ljudskih prava u Vojvodini.

Autor: Jelena Cerovina