8. avgust 2010.godine - Preuzeto od „Politike“

8. Avgust 2010.

TREBA NAM FAKULTET U BUJANOVCU

Rešavanje nekoliko krupnih problema iz oblasti obrazovanja prioritet je Nacionalnog saveta Albanaca koji je ovih dana registrovan u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Za prvog predsednika tog tela izabran je Galip Bećiri iz Partije za demokratsko delovanje, koja je na izborima 6. juna osvojila 24 od ukupno 29 mesta u savetu. Bećiri je izjavio da očekuje da Savet sa punim kapacitetom počne da radi od septembra, kada očekuje da će dobiti i prva sredstva iz budžeta Srbije. U međuvremenu, pokušaće da reše i problem smeštaja, pošto zgrada koju im je dodelila opština Bujanovac treba da se renovira.

Koji su najveći problemi u obrazovanju na albanskom jeziku?

Pre svega, udžbenici na albanskom se ne štampaju u Srbiji, nego se uvoze sa Kosova i iz Albanije, tako da ne odgovaraju nastavnim programima u Srbiji.

Pokušaćemo da sa Ministarstvom prosvete postignemo nekakav dogovor da se prihvate takvi udžbenici iz hemije, fizike ili matematike. Drugi ozbiljan problem je to što Srbija ne priznaje diplome sa Kosova, tako da imamo oko 100 mladih ljudi koji su završili fakultet, a ne mogu nigde da se zaposle.

Ali, kako možete da očekujete da Srbija prizna diplome sa pečatom nezavisne države Kosovo?

Mislim da ako ima dobre volje, postoji mogućnost da se pronađe neko rešenje koje bi bilo za sve prihvatljivo. A u vezi sa tim je i treća stvar o kojom ćemo razgovarati sa Ministarstvom prosvete, a to je otvaranje fakulteta u Bujanovcu.

Osim obrazovanja, na čemu još Savet treba da radi?

Kad je reč o upotrebi jezika, u državnim institucijama nema prevodilaca za albanski, iako to zakon predviđa. Zatim, nedostatak bilo kakvih kulturnih sadržaja. U naš kraj ne dolaze umetnici ni iz Beograda, ni iz Prištine.

Informisanje na albanskom jeziku je takođe ozbiljan problem, značajno povezan sa nedostatkom novca. Za početak planiramo da pokrenemo novine na albanskom.

Naravno, svesni smo da za sve te planove treba vremena i da ne može sve odjednom da se realizuje.

Nacionalni savet Albanaca sada čine predstavnici dve partije, od kojih je samo pet sa liste Demokratske unije Albanaca, a ostali iz PDD-a. Ostale partije nisu ni učestvovale na tim izborima. Koliko to utiče na legitimitet Saveta?

Mi predstavljamo oko 15.000 birača, ali, znate, svaka partija ima svoju politiku i način rada, a Nacionalni savet treba da radi u korist svih Albanaca i za njihovu budućnost. On bi trebalo da bude veza između države i lokalne samouprave. Zato verujem da ćemo, ako budemo dobro radili i imali konkretne rezultate, uspeti da pridobijemo i one koji na izborima nisu učestvovali.

A da li u međuvremenu očekujete opstrukciju?

Ne, toga za sada nema, oni prosto ne podržavaju rad Saveta, ali ga ni ne ometaju. Očekujem da će se, možda, vremenom, stvarno uključiti u rad Saveta. Mi smo otvoreni za saradnju sa svim partijama.

Albanci ne žive samo na jugu Srbije. Da li će Savet pokrivati interese i onih u ostalim delovima zemlje?

Naravno, ja sam predsednik Saveta svih Albanaca. I svaka njihova inicijativa je dobrodošla.

A kakva je uopšte vaša komunikacija sa Albancima, recimo iz Beograda?

Pokušavamo da se povežemo, ali tu bi dosta mogla da nam pomogne i država.

Recimo, kada bi na nacionalnom nivou postojali programi na jezicima manjina, znate koliko bi nam značilo da svako dobije samo po 10-15 minuta programa na svom jeziku. A podsetiću vas da je nekada RTS emitovao i dnevnike na albanskom, postojala je čitava redakcija na tom jeziku. Sada, sem na lokalnom nivou u Vojvodini, uopšte nema programa na jezicima manjina.