21.2.2011. godine

21. Februar 2011.

U Velikom Trnovcu, albanskom selu na jugu Srbije, nastavnica iz Vranja drži časove srpskog jezika tri puta nedeljno.

U Velikom Trnovcu, prema popisu iz 2002. godine, živi preko 6.000 stanovnika. Bio je jedan Bugarin, jedan Bošnjak i dvanaestoro lica nepoznate nacionalnosti. Srba tada, nije bilo, a nema ih ni danas. A škola, prema podacima direktorke Valbone Ismaili, ima 1.003 đaka i 96 nastavnika i učitelja.

Nastava se održava prema planu i programu koji je propisalo Ministarstvo prosvete Srbije, uz minimalna prilagođavanja. Srpski jezik uči se od prvog razreda tri časa nedeljno. Nastavu iz ovog predmeta u nižim razredima drže kvalifikovani učitelji, a u višim nastavnici srpskog. Učitelji i nastavnici su Albanci koji su studirali u Vranju i Nišu, ali ima i Srba - jedan učitelj, kao i nastavnica Suzana Lukić iz Vranja.

Valbona Ismaili, direktorka škole, kaže da deca u gradskim sredinama kao što je Bujanovac srpski čuju i na ulici, od suseda, dok u Trnovcu toga nema. Što čuju od nastavnice na časovima, to im je.

„Ko iz drugih predmeta ima dobre ocene, dobar je i kod mene. Ko je loš đak, taj neće ni srpski da uči kaže Suzana,“ dodajući da nikada nije imala probleme na nacionalnoj osnovi.

“Đaci iz seoskih sredina su u principu disciplinovaniji od gradske dece,“ dodaje Valbona, koja je diplomirala na Učiteljskom fakultetu u Vranju.

Inače, đaci srpske nacionalnosti na jugu Srbije ne uče albanski.

Suzana Lukić zadovoljna je svojim poslom i kaže: “Ovaj posao, u ovakvoj sredini, zahteva veliko strpljenje i veliku toleranciju i sa moje i sa đačke strane. Ni meni ni njima nije lako...”