ZDRAVLjE NE MOŽE DA IMA NACIONALNOST

21. Februar 2011.

U selo Gramadu, koje se nalazi u Kopnenoj zoni bezbednosti, redovno navraćaju jedino lekari iz vranjanske 4. brigade Vojske Srbije. Kad njihovi džipovi stignu, starice izlaze hramljući do kapija, da ih pozdrave i dočekaju. A posle, u niskim sobama u kojima se i spava i jede, jer se one jedino greju, spremno pružaju ruku da im se izmeri pritisak i slažu kutijice dobijenih lekova na prozorsku dasku.

Doktori, major Saša Dimitrijević i kapetan Ivica Arsić, sa stanovnicima Gramade razgovaraju kao sa starim poznanicima. Znaju koja se baka pati sa zglobovima, ko ima probleme sa srcem... i čiji sin gde u Vranju radi.
Ovi lekari ne mogu da im daju uput za specijalistu, već samo da im preporuče odlazak u Bujanovac ili Vranje. Ali stanovnici Gramade su stari, putevi loši, domovi zdravlja daleko... pa bude da su ovakvi pregledi i jedini. Osnovni zadatak vojnika i oficira 4. brigade je čuvanje Kopnene zone bezbednosti, teritorije duž administrativne linije sa Kosovom, nekih sto kilometara po dužini i pet po dubini. Smešteni u Vranju, oni na terenu provode po tri nedelje, pa šaleći se na svoj račun, kažu da su „blatnjava brigada“. Pored očuvanja bezbednosti, zadaci ove brigade uključuju izgradnju puteva, lekarsku pomoć i dostavljanje vode, kad žeđ preti da pomori seljane, i Albance i Srbe.

Međunacionalni odnosi u ovoj oblasti su osetljivi, a pripadnici 4. brigade sarađuju i s albanskim stanovništvom.

Istog dana kad su posetili selo Gramada, vojni lekari bili su i u školi u Dobrosinu, albanskom selu tik uz liniju s čije je druge strane Kosovo. U Dobrosinu ambulante nema, pa su roditelji u ovo vreme gripa doveli svoju decu kod vojnih lekara.