SNEŽANA MIŠIĆ: UČENICI NE ZNAJU KOME DA SE OBRATE KAD UPADNU U ZAMKU DIGITALNOG NASILjA

13. Maj 2022.

Bujanovac – Beograd - Oko 80 odsto srednjoškolaca je doživelo ili doživi neki vid vršnjačkog nasilja, uključujući i digitalno nasilje, kaže Snežana Mišić, pedagoškinja u Srednjoj školi “Sveti Sava” u Bujanovcu.

Sa pojavom interneta i razvojem društvenih mreža korišćenje digitalne tehnologije nosi određene rizike, a na pitanje da li su i koliko sa tim rizicima upoznati srednjoškolci, pedagoškinja Mišić kaže da učenici prepoznaju nasilje i rizike, ali da ne znaju kako da odgovore i kako da se zaštite.

Zloupotreba ličnih podataka i fotografija, njihovo deljenje ili manipulacija fotografijama i nekim drugim privatnim sadržajem učenika samo su, kako kaže, neki od oblika ispoljavanja digitalnog nasilja.

„Sve su to zamke u koje učenici mogu nesvesno upasti. Kao bitno izdvojilo se to što nisu prepoznali kome da se obrate kada upadnu u zamku digitalnog nasilja zbog čega smo se i odlučili da putem informativnih radionica i edukacijom o mehanizmima zaštite kod učenika podignemo svest o mogućim zloupotrebama“, kaže ona.

Mišić dodaje da razmena poruka ili fotografija za mlade može da deluje kao bezazleno flertovanje ili zabava, ali u situaciji kada je neko izložen i zloupotrebljen, to može da ima ozbiljne društvene i pravne posledice.

„Učenik izložen digitalnom nasilju se oseća depresivno, razmišlja šta će i kako će roditelji i okolina da reaguju, oseća se ugroženo i ne zna kako da izađe iz takve situacije. Zato je važno da svi znaju da imaju kome da se obrate, jer škola ima mehanizme da reaguje u takvoj situaciji“, ističe Mišić.

Informativne radionice, uključivanje organizacija civilnog društva, obuka nastavnika i razgovor sa učenicima o potencijalnim opasnostima na internetu i posledicama nasilja, samo su neki od mehanizama zaštite srednjoškolaca.

„Važno je da se o ovome edukuju svi i roditelji i deca i nastavnici, jer ne smemo biti nemi posmatrači bilo kog vida nasilja. Naročito je važno da deca digitalno nasilje ne shvate kao šalu“, zaključuje pedagoškinja.

Izvor: Bujanovačke, Koordinaciono telo