POSAO ČEKA 3.000 LjUDI

8. Novembar 2007.

U Medveđi jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji

Među nezaposlenim je dosta mladih

Privreda u kolapsu, a nemogućnost dobijanja radne knjižice razlog velike migracije

U opštini Medveđa, jednoj od najsiromašnijoj sredini na jugu Srbije, živi se teško.
Dosta je nezaposlenih a nemogućnost dobijanja radne knjižice, obezbeđenja egzistencije
jedan je od razloga migracije ljudi. U mnogim brdsko-planinskim selima, kojih je i najviše
u opštini Medveđa, samuju uglavnom starine a bela kuga ozbiljno je zapretila i mesnim
zajednicama u blizini opštinskog centra. Nevolja je i podatak da je privreda u kolapsu, da
u malobrojnim preduzećima još nije završena vlasnička transformacija.
- Sami, bez pomoći države, teško da ćemo uspeti nešto da uradimo, pre svega
zaustavimo migraciju, kaže Slobodan Drašković, predsednik opštine Medveđa.
- Podatak da nam je svaki treća osoba u sredini sa svega 10.700 stanovnika nezaposlena
ozbiljno je upozorenje nama, čelnicima lokalne samouprave, ali pre svega državi.
Mnoga sela, posebno mesne zajednice duž administativne linije s Kosovom, gotovo
da su ostale bez žitelja, a na neke četvororazredne škole, u kojima je nekad bilo
dece "kao pleve", stavljen je katanac.Drašković kaže da je sve više socijalnih
slučajeva u opštini Medveđa. Dolaze ljudi na opštinska vrata i traže novac za
lečenje, preživljavanje...
Međutim, ne može se svima pomoći. Jer budžetske pare su, pre svega, namenjene za
infatstrukturu a ne rešavanje socijalnih pitanja.
- Pokušavamo da izgradnjom puteva, asfaltiranjem ključnih deonica i do nekih
udaljenijih sela zadržimo ljude na ognjišta, kaže Drašković.
- Međutim, slaba vajda od toga. Jer, ako čovek nema od čega da živi, nema siguran posao
u fabrici ili na poljoprivredi, teško da će ga dobar put odvratiti od preseljenja u
neku drugu sredinu. Međutim, našim ljudima ne treba previše. Treba im pomoći,
pre svega, u delu obezbeđivanja povoljnih kredita za pokretanje određene proizvodnje.
Stočarstva, na primer. Nisam pristalica toga da se ljudima daju pare u ruke, jer to
ne bi bilo pravo rešenje. Prihvatljivije je dati stoku i ono najvažnije - obezbediti
plasman proizvoda. Morala bi i država da povede više računa ne samo o Medveđi,
već i o drugim sredinama na administrativnoj liniji s Kosovom, jer nisu kritična
samo sela nastanjena Srbima, na primer Marovac, Maćedonce, Ravna Banja... Malo je
ostalo ljudi i u albanskim selima u opštini Medveđa, Grbovac...
Po rečima Draškovića, u Medveđi bi trebalo ubrzati proces privatizacije i u skorije
vreme omogućiti zapošljavanje najmanje 1.500 ljudi, odnosno polovine od ukupnog broja
nezaposlenih. A opština ima potencijale. Bogata su nalazišta bakra /atar Tulara/ ima i
dijamanata, olova, cinka. Okosnica razvoja trebalo bi da bude Sijarinska Banja, u koju je,
zahvaljujući finansijskoj pomoći nevladinih organizacija, pre ostalih CHF-a UNDP-ja,
Merssi korpsa... ali i države, u poslednjih pet godina uloženo oko dva miliona evra.
Pare za tri opštine
- Država je jug Srbije, odnosno tri opštine - Bujanovac, Medveđu i Preševo,
sagledala sa svega 290 miliona dinara. Toliko se očekuje para za ove sredine od
Koordinacionog tela. To je malo da bi se vratila sigurnost ljudima, obezbedila nova
radna mesta, otvorili neki pogoni... kaže Drašković.