BEZ DRONOVA IZNAD JUGA SRBIJE

24. Novembar 2015.

Preševo, Bujanovac, Medveđa – Do najnovije odluke NATO-a, vazdušne snage KFOR –a, koje su stacionirane na Kosovu i Metohiji, imale su od 2001. godine potpunu kontrolu vazdušnog prostora u Kopnenoj zoni bezbednosti.

Reč je o kontroli vazdušnog prostora od granice sa Makedonijom, preko područja opština Bujanovac, Preševo, Medveđa, Vranje, Leskovac, pa do Kuršumlije, Brusa, Raške, Novog Pazara, Tutina i Rožaja na granici sa Albanijom.

Ovim prostorom redovno su patrolirale bespilotne letelice, a vrlo često, prilikom međuetničkih incidenata između državnih snaga bezbednosti i pripadnika radikalne Oslobodilačke vojske za Bujanovac, Preševo i Medveđu (OVPMB) tokom 2001. godine, i helikopteri KFOR-a, pa i avioni zaduženi za prikupljanje obaveštajnih podataka iz vazduha, poznatiji kao avaksi.

Najnovijom odlukom NATO, Srbija je povratila teritorijalni integritet nad delom svog vazdušnog prostora.

To znači da vlasti u Beogradu za korišćenje ovog dela vazdušnog prostora od strane vojnih i policijskih letelica neće morati da dobijaju prethodnu saglasnost KFOR-a, što je do sada bio slučaj.

Ovakva odluka podrazumeva i normalno patroliranje srpske vojne i policijske avijacije u nadgledanju područja uz granicu sa Makedonijom, administrativnom linijom sa KiM, kao i granice sa Crnom Gorom i Albanijom.

Na ovaj način državne snage bezbednosti preuzele su i kontrolu na najneuralgičnijom tačkom administrativne linije sa Kosovom na potezu Bujanovac - Preševo - Medveđa - Raška - Novi Pazar, stvarajući prostor za konstantno praćenje situacije iz vazduha u širem regionu, što je punih petnaest godina bilo u isključivoj nadležnosti KFOR-a.

Tome su prethodili i višegodišnji stalni sastanci, u prvom redu predstavnika Vojske Srbije i čelnika KFOR-a koji su održavani najčešće na području Bujanovca, Preševa i Vranja.

Na ovaj način je otvoren i širi prostor za razmenu bezbednosno-operativnih podataka vezanih za moguće terorističke izazove koji vrebaju od ekstremnih grupa iz Makedonije, sa Kosova i Metohije i Albanije, čime se ojačava bezbedonosni prsten u regionu ovog dela Zapadnog Balkana.

Vojnotehničkim sporazumom iz Kumanova (jun 1999), kojim je okončano NATO bombardovanje Srbije, formirana je Kopnena zona bezbednosti (KZB)ukupne dužine 402 kilometara, pet kilometara po dubini u teritoriju Srbije. KZB je formirana kao „tampon zona" na zemlji i u vazduhu zbog straha međunarodne zajednice od moguće akcije srpske vojske i policije na Kosovu i Metohiji. Kopneni deo KZB prešao je u nadležnost srpske vojske i policije juna 2001. godine pod nadzorom vojnih predstavnika KFOR-a.

Izvor: B92, Danas i Koordinaciono telo