ЗДРАВЉЕ НЕ МОЖЕ ДА ИМА НАЦИОНАЛНОСТ

21. фебруар 2011.

У село Грамаду, које се налази у Копненој зони безбедности, редовно навраћају једино лекари из врањанске 4. бригаде Војске Србије. Кад њихови џипови стигну, старице излазе храмљући до капија, да их поздраве и дочекају. А после, у ниским собама у којима се и спава и једе, јер се оне једино греју, спремно пружају руку да им се измери притисак и слажу кутијице добијених лекова на прозорску даску.

Доктори, мајор Саша Димитријевић и капетан Ивица Арсић, са становницима Грамаде разговарају као са старим познаницима. Знају која се бака пати са зглобовима, ко има проблеме са срцем... и чији син где у Врању ради.
Ови лекари не могу да им дају упут за специјалисту, већ само да им препоруче одлазак у Бујановац или Врање. Али становници Грамаде су стари, путеви лоши, домови здравља далеко... па буде да су овакви прегледи и једини. Основни задатак војника и официра 4. бригаде је чување Копнене зоне безбедности, територије дуж административне линије са Косовом, неких сто километара по дужини и пет по дубини. Смештени у Врању, они на терену проводе по три недеље, па шалећи се на свој рачун, кажу да су „блатњава бригада“. Поред очувања безбедности, задаци ове бригаде укључују изградњу путева, лекарску помоћ и достављање воде, кад жеђ прети да помори сељане, и Албанце и Србе.

Међунационални односи у овој области су осетљиви, а припадници 4. бригаде сарађују и с албанским становништвом.

Истог дана кад су посетили село Грамада, војни лекари били су и у школи у Добросину, албанском селу тик уз линију с чије је друге стране Косово. У Добросину амбуланте нема, па су родитељи у ово време грипа довели своју децу код војних лекара.