ТАМАРА МИСИРЛИЋ ПОМАЖЕ УГРОЖЕНИМА НА ЈУГУ СРБИЈЕ

22. август 2022.

Бујановац – Врање - Београд - Тамара Мисирлић (19) из Врања са свега 17 година почела да се бави хуманитарним радом и до сада помогла 81 породици.

Она од недавно има и своју хуманитарну организацију, а на Дан хуманитарних радника, који се 19. августа обележава широм света, каже да јој је од почетка био циљ да помаже и људима ван Пчињског округа и да је у томе успела.

Пре око 3 године прочитала је у новинама о девојчици која је са мајком живела у порушеној кући на планини и одлучила да им помогне, почиње своју причу Тамара.

„Касније сам прикључила другове из одељења. Видевши услове у којима они живе, кренула је једна акција, друга… То се одједном проширило од једне породице до друге, дошла сам на идеју да оснујем фондацију, тачније то сам урадила ове године. Видела сам да то добро иде и да могу доста да урадим за наш народ и ево сад се то проширило и на остатак Србије. Успели смо да помогнемо 81 породицу, 15 кућа је реновирано, једну завршавамо за неколико дана, једну смо изградили из темеља, једну купили нову. Носили смо белу технику, намештај, лекове, једног дечка слали на лечење у Турску, жени која годинама није чула купили слушни апарат“, каже Тамара.

Посебно јој је драго, прича, што су јој људи поклонили поверење са свега 17 година и што су јој веровали и наши људи у иностранству и помогли да дође до тога да сада људима може да реновира куће и мења животе из корена.

За разлику од већине хуманитарних акција, у којима у фокусу деца, њена циљна група су углавном старији људи.

„Од како се овим бавим, људи се жале да су тражили помоћ, али су им рекли да помажу само децу. Ја имам баку, имала сам и деку ког сам много волела и баш имам изражену емпатију према старим људима, тако да ме доста вуче да њима будем окренута. Колико их само има по забаченим селима и планинама, што је најгоре, они немају могућности да се јаве и траже помоћ јер су одсечени од света. То су људи у планинама, брдима, за које ретко ко зна, али увек ми неко јави да у том селу има неког коме је потребна помоћ и онда идем“, прича Тамара.

Каже да млади људи нису заинтересовани да се баве хуманитарним радом и да им је то губљење времена, у то се уверила јер је, како каже, увек проблем и слаб одзив да неко од суграђана и другова са факултета крене са њом да јој прави друштво када иде у неприступачније пределе.

„То што ја радим требало би да ради минимум 7 особа јер има доста организације. Колико ми само звони телефон, довољно је да се човек од тога умори“, закључује Тамара.

Док они који се баве хуманитарним радом сведоче о томе да у Србији има много људи који живе без основних услова за живот, са друге стране указују и на то да се у нашој земљи храна која би им значила – баца и да је неопходно изградити културу која би смањила количину бацања хране.

Према речима Верана Матића испред Српског филантропског форума, један од начина је смањити ПДВ на донирање хране и та организација дуго ради на томе да анимира државу да укине ПДВ на донирање хране пред истеком рока трајања, јер су уочили да ће компаније пре уништити, него донирати храну месец дана пре истека рока трајања, а могла би да буде дистрибуирана без проблема.

„Та храна се и онако уништава, укидањем ПДВ-а у овој области подигао би се обим донирања у вредности од 160 милиона динара. Подаци кажу да се сваког дана у Србији дневно баци преко 2 милиона килограма хране, у исто време државна статистика каже да имамо 446.000 људи који не могу да задовоље основне животне потребе. Том логиком, ако би са једне стране решили проблем са ПДВ-ом, са друге изградили културу која би смањила количину бацања хране, имамо низ капацитета који код нас нису искориштени“, каже Матић.

Још један проблем на који упозорава, а са којим се сусрећу они који би хтели да помогну, је то што банке имају велике провизије и њима се убијају мале донације, па се веома често дешава да банкарска провизија спречи оне који би хтели да донирају новац.

Према његовом мишљењу, код наших људи не постоји навика и континуитет у хуманости, већ се то углавном дешава када дође до неке алармантне ситуације.

Светски дан хуманитарних радника обележава се на годишњицу бомбардовања седишта УН у Багдаду 2003. године, када су животе изгубила 22 хуманитарца.

Извор: Бујановачке, Координационо тело