СУЛЕЈМАН ИБРАИМИ ЧУВА ЈЕДНО ОД ПОСЛЕДЊИХ КРДА БИВОЛИЦА У СРБИЈИ

22. јули 2019.

Прешево – Сулејман Ибраими (76) из села Буштрање код Прешева један је од последњих пољопривредника у Србији који на свом имању има биволице, животиње папкаре које подсећају на говеда, али које се не убрајају у њих.

Породица Ибраими се нада да ће од државе добити подстицајна средства за очување ове аутохтоне расе, која је на југу Србије позната као “Гала”, и за коју стручњаци овдашњих ветеринарских станица кажу да је једина на Балкану.

Биволица у Србији има још у резервату Засавица, а у домаћем узгоју само у околини Прешева и Бујановца.

Ибраимијеви већ више од једног века чувају биволице, а годинама уназад код њих долазе људи по масло и млеко, које користе за лечење реуме или плућних болести.

Масло се користи као лек против главобоље и реуме, а млеко од биволица је добро за оне који имају астму или бронхитис.

„Литар продајемо по цени од петсто динара, а за децу поклањамо. Раније нисмо наплаћивали ништа када је за лек, а данас људи инсистирају да плате, јер знају како се тешко живи од пољопривреде“, каже Ибраими.

Према његовим речима, већина становника у Буштрању, како Албанаца, тако и Срба, у потпуности је испразнила своје штале и почела да се бави уноснијим пословима, док су млади отишли у иностранство. У селу једино породица Ибраими чува биволице, док су их сви остали одавно продали. Уместо њих поједине породице чувају краве сименталке.

Биволице су веома јаке и издржљиве животиње, али скромне када је о исхрани реч. Отпорне су на болести и ретко се разбољевају. Вода, баре и вирови су им омиљено место, и када тамо крену тешко их је одвратити, јер су веома тврдоглаве и непопустљиве. Млеко биволица је веома јако и за кратко време њихово младунче, називају “чукче”, може да достигне тежину од 120 килограма.

„Од како знам за себе, ја сам са биволицама, и данас у овим годинама, терам их на испашу, понекад их оставим, а оне саме дођу кући. Син наставља породичну традицију, тако да се надам да ћемо уз подстицајна средства имати макар 50 грла уместо садашњих 25“, очекује Ибраими.

„Ми живимо искључиво од пољопривреде, сточарства и земљорадње, а биволице су нешто имамо не смао због зараде већ и због традиције и љубави“, додаје Ибраим.

Гајење биволица у Србији сеже из времена Осмаснког цартва, када су их Османилије довеле након освајања ових крајева. На подручју Прешева и Бујановца, нарочито Бујановачке бање, биволице су некада биле веома бројне. Користиле су се за вучу и вршидбу, док данас представљају праву атракцију због своје јединствене појаве.

Извор: ОК радио и Координационо тело