СРБИ И АЛБАНЦИ ЗАЈЕДНО ПОДИЖУ СПОМЕНИК ПОКОЈНОМ КОМШИЈИ

30. септембар 2020.

Бујановац, Дечани - Рођени Дечанци Зоран Петровић и Радован Милошевић, који су покренули акцију да се недавно преминулом последњем Србину у Дечанима, Бошку Ћирићу, подигне споменик на православном гробљу у тој вароши, су казали да се акцији прикључило и неколико Албанаца из тог градића, преноси Бета.

Ћирић, који је пронађен мртав у свом стану у Дечанима 2. јуна ове године, је живео сам, а обдукциони налаз је потврдио да је преминуо природном смрћу. Сахрањен је у Дечанима, а опело су служили монаси дечанског манастира на челу са игуманом Савом Јањићем.

Петровић, друг и комшија покојног Ћирића, је казао да су се Срби из Дечана, који данас живе ван Косова, организовали да заједно подигну надгробни споменик Бошку Ћирићу.

„Када су за нашу акцију чули наши пријатељи и бивше комшије Албанци из Дечана, њих десетак је инсистирало да и они дају новчани прилог за подизање споменика. Осим тога изразили су жељу да они наше гробље очисте од израслог шибља, како би споменик могао да се постави на Бошковом гробу“, навео је Петровић.

Према његовим речима, израда споменика од дечанског мермера у каменорезачкој радњи „Прекадини“ у Пећи је при крају, а Албанци из Дечана већ увелико сређују гробље које се налази у близини манастира, како би могло да се приђе гробу Бошка Ћирића.

Милошевић је казао да је бетонски рам на Ћирићевом гробу већ урађен и да ће споменик бити постављен у наредних 15 дана.

„Ово нема везе с политиком. Наш Ћиро је био омиљен и код Срба и код Албанаца. У питању је поштовање другарских и породичних односа који датирају више деценија уназад. И ми помажемо нашим комшијама Албанцима када им нешто затреба у Београду. Ово је доказ да су људскост и честитост изнад политике“, казао је Милошевић.

Петровић и Милошевић живе у Београду од завршетка НАТО бомбардовања. Средином јуна 1999. године Дечане је напустило око 1.500 Срба и Црногораца, колико их је дотад живело у том градићу подно Проклетија. У међувремену је на православном гробљу већина споменика оскрнављена.

Извор: Бујановачке и Координационо тело