ШИРОМ ОТВОРЕНА ВРАТА

Бујановац је мултиетнички град који се може похвалити богатом културном традицијом, а центар забаве и афирмације културних дешавања у том граду је Дом културе “Вук Караџић”.Бујановачки Дом културе прави је расадник међуетничности, мултикултуралности и културе схваћене у најширем смислу речи.

Као што мисија културе налаже, култура треба да спаја, а не раздваја. Арсим Аслани, директор Јавне установе Дом културе “Вук Караџић” у Бујановцу, има и те како аргумената за ову тврдњу.

„Када се говори о граду традиције, културе, пре свега“, каже Аслани, „мисли се на разноликост фолклора и ношњи који су део културних манифестација које се овде традиционално негују. Дом културе годишње организује четири традиционалне активности:  Светосавску недељу, када се просторије Дома културе изнајмљују друштву „Записи” које организује културно-уметнички програм; Изложбу ученика обданишта, основних и средњих школа посвећену осликавању васкршњих јаја; Културно лето се традиционално одржава у јулу, када се организују три концерта народне музике на српском, албанском и ромском језику, потом три концерта забавне музике на српском, албанском и ромском језику, две представе, једна на српском и једна на албанском језику, дечија приредба из свих обданишта. Сва догађања се одржавају на платоу Дома културе; и најзад, Дан Дома културе „Вук Караџић” у новембру, који је посвећен рођењу Вука Караџића, када организација „Вредне руке” и Дом културе сакупљају ручне радове и рукотворине са територије општине Бујановац и организују концерте на српском и албанском језику.

То је оно што је предвиђено програмом Дома културе, и што се редовно остварује, али је ова јавна установа током претходне године била још продуктивнија. Наиме, у Дому културе у Бујановцу од прошлог септембра до данас, одржан је велики број манифестација, превасходно културних, али и друштвених – округли столови, промоције и презентације.

 „У нашој установи  делује пет културно-уметничких друштава, српска – „Соко” и „Коло”, албанска – „Глас долине” и „Јехона”, као и ромско КУД „Зулфићар Бајрамовић”. Све манифестације су мултиетничке“, каже Аслани.

А у протеклој години било је пуно културних манифестација: 15 позоришних представа, од којих пет професионалних позоришта; од тога, дечијих представа је било осам, од тога пет професионалних позоришта, што је веома битно, да би се деца, која треба да деценијама живе заједно, и стварају један амбијент пуне међуетничке и мултикултуралне синергије у Бујановцу, почела полако да одвикавају од заблуда старијих генерација; књижевних вечери било је осам, што албанских, што српских стваралаца, као и осам ликовних изложби. Осталих манифестација било је чак 73 – концерти културно-уметничких друштава, мађионичарске и циркуске представе, избор за мис, игре без граница, свечане академије, маскенбали, приредбе дечијих вртића и основних и средњих школа, хуманитарни концерти.

„И то није све. Имали смо манифестацију „Бујановачко културно лето” у трајању од 15 дана, „Вредне руке” четири дана, „Ускршње јаје” два дана, као и филмски фестивал документарних и играних филмова, који је трајао пет дана. Међутим, културни живот Бујановца би био још богатији и још више би култура допринела међуетничком суживоту када бисмо имали више новчаних средстава којима би смо финансирали програме и пројекте који су већ спремни“, рекао је Аслани.

Што се тиче медијске сцене у Бујановцу, у граду раде две телевизије, једна радио-станица, и неколико интернет портала. Највећа по броју запослених је РТВ Бујановац, која има програме на албанском, српском и ромском језику, а која би до средине следеће године требало да буде приватизована по новом закону о медијима. Телевизија „Спектри”, власника комапаније “Елхан комерц”, која важи за најутицајнији медиј у региону на албанском језику, прошле године је прославила десетогодишњицу постојања.

Двадесетогодишњицу рада ускоро очекује и радио „Ема”, који програм емитује на српском језику.

Но, сви челници бујановачких медија, били они на српском, албанском или ромском језику, слажу се у једном – није важан језик, овде сви говоре и албански и српски и ромски, важно је да се људски разумемо. Оно што је битно је то да нас држава разуме и да уложи више финанасијских средстава и политичке воље, да са овим нашим послом, боље рећи мисијом суживота три етноса, наставимо што боље.

Извор: Врањске новине и Координационо тело