Архива вести
                   

ПРИЈАВА ИНСПЕКЦИЈИ ЗБОГ СПОМЕНИКА У ПРЕШЕВУ

26. новембар 2012.

Извор: Политика / Локалне власти сарађивале са Заводом за заштиту споменика културе при уређењу трга, али је споменик припадницима ОВПМБ подигнут без њихове сагласности

Какав поступак је морао бити спроведен и који државни орган је надлежан за спорни споменик припадницима ОВПМБ, припадницима албанске паравојне формације која је 2000. и 2001. године нападала полицију, војску и цивиле на овом подручју? Трг у Прешеву третира се као просторна целина у претходној заштити и за било какве радове неопходна је сагласност нишког Завода за заштиту споменика културе, што локална самоуправа није затражила.

Миле Вељковић, директор Завода за заштиту споменика културе у Нишу, каже да је ова институција кроз урбанистичко-планску документацију прописала услове како за остале споменичке вредности у Прешеву, тако и за сам трг, као и да се све активности морају одвијати у складу са условима које прописује завод и у складу са правилима конзерваторске струке.

“Када је рађена реконструкција трга, општинске власти Прешева су у више наврата позивале и консултовале нашег архитекту из канцеларије коју имамо у Врању и никаквих најава није било да ће се ту подизати ново спомен-обележје.

Архитекта завода је давао инструкције и уписивао у грађевински дневник налоге шта и како да се ради. Завод није ни консултован, ни обавештен, о подизању овог споменика, иако су општинске власти биле у обавези да то ураде јер је трг под претходном заштитом и кроз урбанистичку документацију су прописани услови о његовом третману”, каже Вељковић.

Стручњаци завода, и у овом као и у другим сличним случајевима када се обављају било какви радови у заштићеном подручју за које они нису дали сагласност, могу то да пријаве надлежној грађевинској инспекцији, будући да као установа културе немају своје инспекцијске службе. Како додају у заводу, тако ће и поступити у случају споменика у Прешеву.

Иако својом симболиком најчешће полаже право на придев „историјски”, а у нашим приликама неретко и „контроверзни”, споменик или спомен-обележје третира се као и мањи монтажни објекти привременог карактера који су у надлежности локалне самоуправе. То значи да, за разлику од именовања улица и тргова где је неопходна сагласност Министарства за регионални развој и локалну самоуправу, у случају подизања споменика или спомен-обележја није потребна историјска оцена значаја личности које неко жели да овековечи, а коју би дао неки орган са републичког нивоа. Међутим, ако неко сматра да те личности или догађаји не заслужују споменик, већ напротив – осуду због своје историјске улоге, може поднети кривичну пријаву тужилаштву или полицији због изазивања расне, верске и националне мржње или ремећења јавног реда и мира, а ови државни органи могу и сами да предузму одговарајуће мере.   

У складу са Законом о планирању и изградњи постављање и уклањање споменика и спомен-обележја на површинама јавне намене обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе. Тако, Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе нема никакву законску могућност да реагује поводом постављања споменика припадницима ОВПМБ.

“Законом је могуће реаговање надлежног тужилаштва ради покретања кривичног поступка за изазивање националне, расне и верске мржње, нетрпељивости или другог дела. Могуће је реаговање полиције у поступку по прекршајној пријави за ремећење јавног реда и мира, а могу и грађани да поднесу захтев да општинска комунална инспекција изврши надзор и донесе решење о уклањању споменика, јер је постављен без спровођења прописаног поступка и без одлуке надлежног органа. О жалби на ово решење одлуку доноси општинско веће – објашњавају у Министарству регионалног развоја и локалне самоуправе.