ПРЕДСТАВЉЕНА СТУДИЈА О МОГУЋНОСТИМА УНАПРЕЂЕЊА НАСТАВЕ И УЧЕЊА СРПСКОГ КАО НЕМАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА У ОПШТИНАМА ПРЕШЕВО, БУЈАНОВАЦ И МЕДВЕЂА

Свега пет одсто албанских ученика из Бујановца, Прешева и Медвеђе, који српске уче као нематерњи, има задовољавајуће знање српског и функционалну способност за ефикасну усмену или писану комуникацију, показали су резултати Студије о могућностима унапређења наставе и учења српског као нематерњег језика у основним школа ове три општине, која је представљна на скупу у Палати Србија.  Како је наведено, незадовољавајући ниво знања званичног језика доводи се у директну везу са знатно умањеним шансама да припадници албанске национаолне мањине користе могућности у вези са образовањем, да се пријављују на конкурс за запошљавање, буду у већој мери укључени у процес доношења одлука.

Милица Родић, саветница директорке Службе Координационог тела и координаторка пројекта објаснила је да је Студија рађена од фенруара до јула ове године и да је обухватила 16 основних школа у три општине на југу Србије, међу ученицима  од четвртог до осмог разреда. Поред ученика  анкетирани су и професори и директори школа.

„ Знање од пет одсто показује да су ученици стекли знање ван школе, а узроци слабог познавања српског језика су вишеструки и леже пре свега у чињеници да су ђаци веома ретко у контакту са својим вршњацима којима је српски матерњи језик, а многи од њих немају адекватне уџбенике“, изјавила је Родић. Она је додала да је поред тога, недовољно обучен наставни кадар који је из различитих разлога дефицитаран, често су недпоступне одговарајуће обуке и стручно усавршавање.

 Министар просвете, науке и технолошког развоја, Срђан Вербић, рекао је да је израда Студије преседан који доказује да смо сазрели као друштво или да се томе приближавамо.

 „Разлози за Студију нису политички већ економски. Почињемо да радимо на једном великом пројекту који желимо да решимо из економских разлога“, рекао је Вербић.

Он је истакао да је чврсто и јасно опредељење Министарства да све што чини, буде усаглашено са Конвенцијом Савета Европе за заштиту националних мањина и да ради усаглашено са оним што је зацртано кроз Стратегију развоја образовања. Наводећи да има много ствари у обарзовању које траже корекције, реформе и унапређење, али да је високо образовање једна од ствари која је прилично квалитетна, министар је рекао да би високо образовање требало да буде доступно свима.

„Наш интерес је да сви наши људи студирају на нашим универзитетима који су бољи од универзитета у окружењу. Не желимо да било ко, због непознавања језика, иде у друге земље ако постоји бољи универзитет који је ближи“, рекао је Вербић.

Председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, Зоран Станковић рекао је да су резултати Студије веома важни и да је сада потребно да сви државни органи, локална самоуправа и заинтересовани донатори учине све да се обзбеде средства за спровођење препорука из Студије.

Шеф делегације Европске уније у Србији , Мајкл Давенпорт оценио је да српско законодавство садржи веома похвалне одредбе усмерене ка унапређењу заштите права припадника националних мањина, додајући да су оне побољшане током последњих година. Међутим, како је рекао јасно је да импелемнтација тих закона и уредби није увек задовољавајућа.

 „Када говоримо о интеграцији, образовање има значајну улогу у креирању идентитета и у мултиетничким друштвима је важан инструмент“, рекао је Давенпорт.

Говорећи о ситуацији на југу, Давенпорт је истакао да постоји одређен број препрека као што је недостатак одговарајућих уџбеника на албанском језику.

„Српске власти би требало још да ојачају напоре да обезбеде доступност уџбеника на мањинским језицима и то на начин на који одговара потребама националних мањина“, рекао је Давенпорт.

Амбасадор Велике Британије у Србији, Денис Клиф рекао је да је та амбасада посвећена интеграцији мањина у друштво и поштовању мањинских права и да би та два процеса требало да иду упоредо. Он је истакао да је добро да се млади Албанци  интересују за учење српског језика и додао да би то питање требало да буде унутар институција система.

Председник општине Бујановац, Нагип Арифи, оценио је да су Албанци на југу Србије пре две деције српски језик знали много боље него данас јер је од 1990. године „српски постао језик мржње према Албанцима“. Према његовим речима, у Бујановцу је прошле године организован курс албанског језика за који је постојала велика заинтересованост српских средњошколаца.

„У Бујановцу, Прешеву и Медвеђи 01. септембра неће почети школаска година, јер нема уџбеника на албанском језику. За то сам да се српски зна, али треба и националним мањинама обезбедити почетак школске године“, изјавио је Арифи. Он је оценио да би запошљавање у државним органима требало да буде у складу са етничким саставом становништва и додао да су неки државни органи у ове три општине „етнички чисти“, јер у њима само раде Срби. Иста је ситуација и у неким јавним предузећима, рекао је Арифи.     

ИЗВОР: Координационо тело, Фонет, РТС, Тањуг, Радио Београд 1