ПРЕДСТАВЉЕН ИЗВЕШТАЈ ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА О СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ АЛБАНСКОГ ЈЕЗИКА

26. март 2018.

Бујановац - Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је у петак у Бујановцу да је у области службене употребе албанског језика и писма „стање у извесној мери унапређено.”

Он је казао да су узроци проблема системски и прецизирао да су то недостатак кадрова и финансијских средстава, недовољна обученост и недоступна обавештења.

Представљању извештаја на Економском факултету у Бујановцу присуствовали су и шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио, председник Координационог тела за општине Бујановца, Прешево и Медвеђу Зоран Станковић и председник општине Бујановац Шаип Камбери.

Извештај је сачињен са циљем да се утврди реално стање ствари, рекао је Заштитник грађана.

„Недостатак преводиоца у општинској управи и двојезичне табле на републичким институцијама идентификовани су као проблеми, као и уписивање у матичне књиге, односно проблеми са транскрипцијом“, рекао је Пашалић.

Он је најавио за наредни период решење за уписивање у матичне књиге у виду Каталога албанских имена, као помоћног инструмента матичарима.

„Албански језик садржи већи број слова које не познаје српска азбука и правопис, тако да изговарање личног имена није једнако начину на које се оно пише на албанском језику и правопису. То за последицу има да се имена уписују на српском језику и латиници, онако како га чује и разуме онај који га уписује, што није ни законито нити правилно“, наводи се у извештају.

Мисија ОЕБС у Србији је подржала израду овог извештаја, а сама чињеница да се представљање одржава у Бујановцу, како је рекао амбасадор Орицио, демонстрира намеру независне институције, као што је Заштитник грађана, да допре до локалне заједнице.

„Језик и писмо националних мањина су само прва половина проблема. Друга је неопходност већа интеграција националних мањина у разнолико друштво Србије“, рекао је Орицио.

Он је казао да Мисја ОЕБС у Србији из тог разлога подржава учење српског језика од припадника националних мањина, чиме се олакшава интеграција, као и проналажење посла.

Председник општине Шаип Камбери је рекао да закони државе Србије у доброј мери штите права националних мањина, али да се проблеми јављају у пракси.

„Не можемо бити задовољни по овом питању, иако је албански језик службени језик на овом подручју од 2002. године. Спорна је комуникација са државним органима, као и рад судова, а неопходно је омогућити и уписивање личних имена припадника националних мањина њиховим сопственим језиком и писмом“, истакао је Камбери.

У извештају се наводи да су представници бујановачке општинске управе изјавили да у Основном суду у Бујановцу „нема ниједног званично запосленог преводиоца и да немају сазнања о томе на који начин се израђују службени акти на албанском језику и писму, а да правилник о систематизацији у наведеном суду не предвиђа запошљавање тумача“.

Председник Координационог тела Владењ Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, Зоран Станковић, изразио је спремност да ово тело, у сарадњи са Националним саветом Албанаца и државним и локалним органима, одмах крене у реализацију препоруке Заштитника грађана о изради Каталога албанских имена.

Извор: Данас и Координационо тело