ОРИЦИО:УЧЕЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

30. октобар 2018.

Београд – Међународна конференција „Српски као страни језик у теорији и пракси“ окупила је око 80 учесника из 14 земаља који су том приликом излагали своје радове. Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Андреа Орицио, рекао је да овај скуп пружа пресек реформе наставе и учења српског као нематерњег језика и прилику да се обележи усвајање новог програма за тај предмет.

„Ова сарадња је сјајан пример главног начела којим се Мисија ОЕБС-а у Србији руководи у свом раду, а то је да кроз партнерство са локалним заинтересованим странама подстичемо и промовишемо локално преузимање одговорности", рекао је Орицио на отварању скупа у Ректорату Универзитета у Београду.

Мисија, према његовим речима, придаје једнаку важност образовању националних мањина на њиховим матерњим језицима и учењу српског језика, јер је „то од великог значаја за интеграцију националних мањина у друштво и њихово будуће запослење у Србији".

„Подржали смо, на пример, сертификовану обуку 200 наставника у погледу нових стандарда у школама где је језик наставе албански и мађарски, а претходног викенда смо помогли у обуци 50 наставника у Новом Саду", рекао је Орицио.

Шеф Мисије ОЕБС је рекао и да подржава одвијање курса албанског језика за наставнике српског као нематерњег на југу централне Србије, и уједно истакао да је комесар ОЕБС-а за националне мањине учествовао у изради српско-албанског речника за ученике, који ће бити преточен у апликацију. Орицио је истакао да Мисија ОЕБС у Србији од 2014. године подржава израду студије на територији општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, што је, каже, био велики корак у изради стандарда за српски као нематерњи језик

Државна секретарка у Министарству просвете, Анамарија Вичек, рекла је да се годинама ништа на државном нивоу није дешавало на плану наставе и учења српског као нематерњег језика, али да је ОЕБС препознао важност тог питања и помогао у томе.

Вичек је истакла да су промене које се односе на миграције донеле изазове Министарству просвете у смислу да децу мигранте треба укључити у редовно образовање и навела да је у току рад на програму наставе и учења српског као страног језика.

„Србија је препозната као уникатна у целој Европи јер се једино овде мањинско образовање базира на образовању на матерњем језику, а паралелно са тим се ставља велики нагласак на савладавање језика државе", рекла је Вичек.

Навела је и да у Србији постоје три програма за учење српског језика – за српски језик за децу чији је то матерњи језик, за српски као нематерњи језик и за српски као страни језик, закључивши да за учење српског као нематерњег постоји значајна стручна и политичка подршка.

Проректор Универзитета у Београду, професор Петар Марин, рекао је да је ова конференција важан скуп не само за Србију и српски народ, већ и за цео регион, „јер је српски језик важан стуб идентитета који треба очувати".

Скуп је организовао Центар за српски као страни језик Филолошког факултета, уз подршку Мисије ОЕБС-а.

Извор: Танјуг и Координационо тело