НЕСТАО ЦЕО ЈЕДАН ГРАДИЋ! - У ЈАБЛАНИЧКОМ ОКРУГУ НАГЛО СЕ СМАЊИО БРОЈ СТАНОВНИКА

13. јун 2008.

Сталне сеобе су присутне у свих шест општина Јабланичког округа - Лесковцу, Власотинцу, Црној Трави, Бојнику, Лебану и Медвеђи. Многи одлазе из једног у друго место по традицији, други што су на то приморани, а неки то чине из пуке знатижеље!
Коликоје тачно наших сународника који су се у више таласа сеобе преко "гране" окућило "далеко од родне груде" у Минстарству за дијаспору при Влади Србије може само да се нагађа. Претпоставља се да их је између два и четири милиона! - казала је приликом последње посете Лесковцу Милица Чубрило, техничка министарка за дијаспору.
Нема, иначе, ни сасвим прецизних података о броју људи, односно породица које су напустиле Јабланички округ и нашле посао "под туђим небом". Претпоставља се да је њих више од 15.000 лица. Заиста велики број за мали, неразвијени округ који се простире од административне међе са Косовом и Метохијом и иде на исток до бугарске границе, на север до Нишавског, а најугу до Пчињског округа. - Са нашим људима који "привремено" бораве у иностранству остваривани су индивидуални контакти. Знамо за неке од њихових жеља, али је потребно још много напора како би се успоставиле праве и трајне везе и како би они имали свој итерес да помажу завичај - кажеГоран Јовић, председник Регионалне привредне коморе у Лесковцу. Лесковац је прошле године добио Центар за економске везе са дијаспором и то је трећа канцеларија овакве врсте у Републици и прва на југу земље, а очекује се да многа нејасна питања буду разјашњена и да се један број становника југа Србије који живи и ради у "белом свету" врати завичају.
- Пошто правих података о броју наших људи у иностранству немамо, приоритет Центра за економске везе са дијаспором ће бити да се сачине регистри и адресари наших људи који живе у иностранству - оцењује министарка Чубрило. Пре неколико година је покренута акција "Сусрети Лесковчана света", која се углавном завршавала обостраним жељама за добро здравље и без конкретних економских ефеката. Истина, Лесковчани, као и други наши земљаци који живе ван границе Србије, директно помажу најближе, а има примера да су у крају свога детињства подизали - задужбине. Најзанимљивији пример са југа Србије је, чини се, општина Лебане из које се само, на пример, у Италију, односно у Вићенцу, иселило око трихиљаде лица.
- Нас у Вићенци има "на сваком кораку". Поздрављамо се, дабоме, на српском, али сви знамо и италијански, а неки су научили и друге језике, пре свих енглески - каже Никола Стојановић, који је у Италију отишао још пре осам година, али је до правог посла дошао после четири године и сада је задовољан, јер је сменовођа у једној текстилној фирми. Иначе, због бурних миграционих кретања и бројних сеоба, па и одласка у иностранство, у општини Лебане, у самом граду и 39 села, живи око 25.000 становника, готово четири хиљаде мање него у време последњег пописа. У немалом броју планинских насеља животаре само старци, а последњих година се није родило ниједно дете! Зашто, иначе, наши људи, који су показали да су изузетно марљиви у иностранству, где су зарадили "велике паре", мало улажу у развој свога краја. То је питање на које ће се, сигурно, наредних месеци тражити прави одговор. За сада се зна да су томе кумовале бројне административне препреке, сложена законска процедура и бирократско понашање општинских чиновника.