КЉУЧ ЗА ПОГРАНИЧНУ ЗОНУ

Координационо тело Владе Републике Србије за Прешево, Бујановац и Медвеђу
Кроз Стратегију за ПБМ видећемо како покренути решавање економских проблема и да ли
акценат треба да буде на пољопривреди и сточарству или развоју малих и средњих
предузећа,“ каже министар Расим Љајић, председник Координационог тела за Прешево,
Бујановац и Медвеђу.

Координационо тело Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу
реорганизовано је у августу и септембру прошле године. Циљ реорганизације је повећање
ефикасности Координационог тела у остваривању потреба грађана југа Србије. Мотив
промена лежи у потреби да Координационо тело што ефикасније допринесе потпуном
оспособљавању општина Прешево, Бујановац и Медвеђа да самостално обављају своје
функције и задовоље потребе грађана који тамо живе.

ТРИ ФАЗЕ РАЗВОЈА
Од оснивања у децембру 2000. године Координационо тело је пролазило кроз више фаза. У
првој фази Координационо тело је, у партнерсву са међународном заједницом, било кључни
актер смиривања етничких тензија и окончања оружаних сукоба у ове три општине. Када је
тај, свакако најважнији циљ остварен, Координационо тело је отпочело фазу изградње
поверења између заједница и стварања услова за повратак расељених лица. Приоритет је
била обнова и изградња запуштене инфраструктуре. Коначно, Координационо тело је било
ангажовано на политичкој и друштвеној интеграцији албанске националне заједнице у
политички систем Србије и обезбеђивању услова за економски развој три општине.
Активности на изградњи поверења, које су се обављале под сенком решавања будућег
статуса Косова и Метохије, представљају добар модел управљања кризом у циљу стварања
услова за изградњу поверења међу етничким заједницама као и за њихову пуну интеграцију
уз задржавање њихових културних, језичких и националних специфичности.

Да подсетимо, као разултат реорганизације, Координационо тело има ’политичку капу’ коју
чини Председништво, на чијем челу се налази председник КТ-а Министар Расим Љајић.
Заменик председника Координационог тела је Ненад Поповић. Координационо тело чини
шест потпредседника, од чега три именује влада, а три места су резервисана за председнике
општина Прешево, Бујановац и Медвеђа. Ефикасност у раду обезбеђена је формирањем три
оперативна тима. Тим за економију и инфраструкутру предводи Верица Калановић, тим за
безбедност и правосуђе предводи Душан Спасојевић, док је на челу тима за социјална
питања и интеграције Драган Лазић.

Представници албанске заједнице, незадовољни начином на који је реорганизација обављена,
одбили су да учествују у раду Координационог тела, са чим су се сагласили и Рагми
Мустафа, председник општине Прешево и Нагип Арифи, председник општине Бујановац.
Они су, међутим, пристали да наставе да учествују у раду Координационог тела у својству
председника општина, али не и потпредседника тела. С друге стране, Владе Републике
Србије унела је промену и у извршној функцији Координационог тела, поставивши за
директора службе Ненада Ђурђевића. Слузба КТ-а се стара да се све одлуке Председништва
и Владе Републике Србије ефикасно спроведу на локалу.

НОВИ ЦИЉЕВИ
Са променама у политичком и извршном делу Координационог тела уобличени су нови
циљеви и начин рада овог органа. Првих шест месеци јасно указује на поменуте промене.
Политика Координационог тела темељи се на проактивном и ефикасном раду
Координационог тела уз много већу присутност на терену. Неколико илустративних
примера сведоче о већем ангажману КТ-а.

Настојећи да укључи локалне заједнице у друштвене и политичке токове, Координационо
тело је расписало конкурс за запошљавање представника локалне заједнице у канцеларијама
Координационог тела у Прешеву и Бујановцу и за позицију координатора Прес центра у
Бујановцу. Овакве иницијативе резултат су не само захтева лидера албанске заједнице, већ и
жеље Координационог тела да побољша комуникацију са становништвом албанске
националности, организацијама цивилног друштва и локалним медијима.

Следећи велики корак је израда Стратегије рада Координационог тела у наредне две године.
Стратегија рада Координационог тела је документ који потврђује чврсту намеру да се
општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа поклони велика пажња, као и да се стратешки
промишља о њиховом даљем развоју. Стратегија која је писана за период до 2010. године
препознаје кључне проблеме и даје смернице за наставак развојних процеса.
Стратегију чине две целине. Прва целина је аналитичка и чине је анализа досадашњег рада
Координационог тела, укључујући питања интеграције албанске националне заједнице у
друштвени и политички живот земље, изградње локалних институција, анализу области у
којима су средства улагана и ефекат који је постигнут, као и анализу активности цивилног
друштва и међународне заједнице. Друга целина садржи конкретне мере које би требало
предузети како би се извршила пуна интеграција албанске националне заједнице у
друштвени и политички живот на националном нивоу као и интеграција српске и ромске
заједнице у политички живот на локаном нивоу. Циљ израде Стратегије је да се, поред
сагледавања улоге које Координационо тело треба да има у наредном периоду, предвиде
конкретни акциони планови који тачно одређују активности и могуће пројекте на којима ће
се радити, као и рокове и носиоце имплементације зацртаних задатака. У том смислу,
акциони планови препознају кључне актере, попут релевантних министарства, Владиних
агенција и служби, међународних организација и донатора, цивилног друштва, са циљем
оспособљавања општина Прешево, Бујановац и Медвеђа да самостално делују у оквиру
постојећег система локалне самоуправе.

Намера Координационог тела је била да сачини Стратегију која ће бити остварива и корисна
за грађане Прешева, Бујановца и Медвеђе. Стога је у изради Стратегије учествово стручни
тим састављен од професионалаца који комбинују искуство у раду са локалном самоуправом
на југу Србије и различитих релевантних области, као што су економија, друштвене науке,
маркетинг, право и слично. Истовремено, организован је широк консултативни процес.
РАДНЕ ГРУПЕ

На иницијативу Координационог тела састављене су радне групе које су дискутовале,
процењивале и допуњавале радне верзије текста Стратегије. Управо су радне групе и њихови
коментари били од највећег значаја у заокруживању Стратегије, а посебно акционих планова.
Радне групе састављене су од представника локалне самоуправе Прешева, Бујановца и
Медвеђе, представника политичких партија, невладиних организација, медија и привредног
сектора.

„Радне групе које укључују све сегменте локалне заједнице су окосница ове Стратегије. Оне
су можда и њен најбитнији део. Координационом телу треба заједничка Стратегија,
документ који ће се сутра имплементирати у партнерству са свим актерима у овим
општинама и који ће сви прихватити као свој. У супротном, ово ће бити само још један
документ израђен да стоји на полици у нечијој канцеларији“, каже Ненад Ђурђевић,

Директор Координационог тела. „Управо из тог разлога, планирано је и да Стратегија буде
представљена у Прешеву или у Бујановцу, уз сарадњу и партнерство са представницима
локалне самоуправе, политичким странкама, цивилним друштвом“.
Стратегија рада Координационог тела за период оф 2008 до 2010 год. наслања се и
произилази из досадашњих активности Координационог тела и општина. Она се ради у
складу са Програмом за решавање кризе на југу Србије из 2001 год, годишњим извештајима
о раду координационог тела од 2000 год. до данас, и у великој мери ослања се на Стратешке
планове општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, направљене у сарадњи са међународном
заједницом. Тиме Координационо тело наставља досадашњи рад, али са жељом да има јасну
визију, тачно одређене приоритете, конкретне активности и видљиве ресултате.
Економија изнад свега

Министар Расим Љајић, Председник Координационог тела, износи своја очекивања од ове
Стратегије: „Из свих разговора које су чланови Координационог тела последњих месеци
водили са релевантним актерима у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи закључили смо да је
основни приоритет становника ових општина економски развој. Ми ћемо кроз ову
Стратегију видети како покренути решавање овог тешког проблема – да ли акценат треба да
буде на пољопривреди и сточарству или развоју малих и средњих предузећа, а онда ћемо у
сарадњи са релевантним министарствима у Влади Републике Србије и са локалном
заједницом настојати да спроведемо препознате приоритете. Проблем запошљавања у овој
средини је изузетно комплексан. Он се не тиче само катастрофално високе стопе
незапослености која достиже и до 70% радно способног становништва, већ и балансираног
запошљавања Срба, Албанаца и Рома у државним и општинским институцијама, образовања
и незапослености младих и родне равноправности. Кроз овај проблем ми дакле решавамо и
друга два приоритета ових општина, а то су друштвене интеграције и рад са младима. Наш
циљ је да радимо у интересу грађана општина на југу Србије. Оно што желимо да
постигнемо је одрживи развој ових општина и јачање капацитета локалних самоуправа и
цивилног сектора да би они сами могли да воде свој развој без ослањања на једнократну
помоћ која не побољшава ситуацију догорочно, није одржива и доприноси трајном
сиромаштву у овим општинама. У свим нашим активностима имамо пуну подршку и
одличан однос са свим министарствима у Влади“.
Пет кључних речи

„За нас у Координационом телу потоји пет кључних речи и то ће се видети и у нашој
Стратегији: социјалне интеграције, одрживи економски развој, цивилно друштво и грађански
активизам, сарадња са међународном заједницом и равномерна етничка заступљеност у
органима локалне самоуправе и државним институцијама“, Ненад Ђурђевић, Директор
службе Координационог тела