ИНТЕРВЈУ „ПОЛИТИКА“ Ско­ро по­ло­ви­на гра­ђа­на ми­сли да је Пре­ше­во на Ко­со­ву

Београд - Про­сла­ва ал­бан­ског пра­зни­ка Дан за­ста­ве па­да усред пред­из­бор­не кам­па­ње за ло­кал­не из­бо­ре у Пре­ше­ву, али Зо­ран Стан­ко­вић, пред­сед­ник Ко­ор­ди­на­ци­о­ног тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, не оче­ку­је ни­ка­кве про­во­ка­ци­је или ин­ци­ден­те. Ка­ко ка­же, за пет го­ди­на, ко­ли­ко је на че­лу овог вла­ди­ног те­ла, на про­сто­ру општина Прешево, Бујановац и Медвеђа ни­је би­ло ме­ђу­на­ци­о­нал­них су­ко­ба или без­бед­но­сних ри­зи­ка ко­ји угро­жа­ва­ју др­жа­ву Ср­би­ју.

„Ка­да сам по­ста­вљен за пред­сед­ни­ка Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ла, за тај Дан за­ста­ве 28. но­вем­бра је у Пре­ше­ву ми­мо за­ко­на по­ста­вљен спо­ме­ник па­лим бор­ци­ма осло­бо­ди­лач­ке вој­ске ПБМ-а, а сле­де­ће го­ди­не смо има­ли про­блем с уџ­бе­ни­ци­ма. У по­след­ње две го­ди­не на овим про­сла­ва­ма ви­ше ни­је би­ло екс­це­са и за­па­љи­ве ре­то­ри­ке”, рекао је Стан­ко­вић.

Станковић истиче да се држава залаже да Ал­бан­ци као на­ци­о­нал­на ма­њи­на иза­бе­ру свој грб и за­ста­ву, у скла­ду са стан­дар­ди­ма ко­ји ва­же у ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци и она се у не­ким де­та­љи­ма мо­ра раз­ли­ко­ва­ти од сим­бо­ла др­жа­ве ма­ти­це.

„ Ка­да смо раз­го­ва­ра­ли о то­ме, не­ки од нај­гла­сни­јих по­ли­тич­ких пред­став­ни­ка Ал­ба­на­ца су ре­кли да има­ју сво­ју за­ста­ву Ал­ба­ни­је ко­ју ко­ри­сте 50 го­ди­на. Ми смо их пи­та­ли на ко­ју ми­сле, ону из вре­ме­на Ен­ве­ра Хо­џе или ову но­ву. Као ре­ше­ње овог про­бле­ма, пред­ло­жи­ће­мо да им екс­пер­ти за ме­ђу­на­род­но пра­во из Ти­ра­не, или не­ке дру­ге зе­мље, об­ја­сне ка­ко по ме­ђу­на­род­ним кон­вен­ци­ја­ма тре­ба да из­гле­да­ју њи­хо­ви сим­бо­ли“, нагласио је Станковић.

По питању локалних избора у Прешеву, 24. децембра, Зоран Станковић каже да се Ко­ор­ди­на­ци­о­но те­ло не ме­ша у из­бор­ни про­цес.

„ Оно што оче­ку­је­мо је­сте да се на осно­ву же­ље и гла­со­ва гра­ђа­на фор­ми­ра но­ва ло­кал­на власт. Два­де­сет да­на по­што фор­ми­ра­ју скуп­шти­ну оп­шти­не ми ће­мо до­ћи и пи­та­ти шта им тре­ба. А то ће ве­ро­ват­но би­ти и у вре­ме вре­ме ка­да се утвр­ђу­је рас­по­де­ла бу­џе­та Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ла за ове три оп­шти­не у сле­де­ћој го­ди­ни. Срп­ске пар­ти­је не­ма­ју од­бор­ни­ке јер су иза­шли на две одво­је­не ли­сте. Ако се и ово­га пу­та то по­но­ви, те­шко да ће ући у ло­кал­ну скуп­шти­ну. Ми­слим да је њи­хов за­да­так да на­сту­пе сви за­јед­но, ка­ко би су­тра у СО Пре­ше­ву има­ли сво­је пред­став­ни­ке“, казао је председник Координационог тела.

На питање Да ли се на пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма у Пре­ше­ву мо­же до­го­ди­ти слич­на си­ту­а­ци­ја као 2016, ка­да су Ал­бан­ци у ве­ли­ком бро­ју с Ко­со­ва кре­ну­ли на гла­са­ње у Ме­две­ђу, Станковић се надовезао на изјаву  министра Бранка Ружића.

 „Ми­ни­стар Бран­ко Ру­жић је из­ја­вио да су би­рач­ки спи­ско­ви ажу­ри­ра­ни и да ни­је мо­гу­ћа ни­ка­ква ма­ни­пу­ла­ци­ја због елек­трон­ске об­ра­де по­да­та­ка и ја му ве­ру­јем. У Ме­две­ђи жи­ви 7.000 ста­нов­ни­ка, а од то­га око 500 Ал­ба­на­ца. Та­да је на дан гла­са­ња 2016. са КиМ на ад­ми­ни­стра­тив­ну ли­ни­ју ауто­бу­си­ма сти­гло из­ме­ђу хи­ља­ду или две љу­ди ко­ји има­ју би­рач­ко пра­во у Ме­две­ђи. Они ни­су мо­гли да пре­ђу на пре­ла­зу Му­ти­во­де, јер је пао си­стем. Ни­је мо­гао да об­ра­ди то­ли­ки број ула­за­ка за крат­ко вре­ме. По­је­ди­ни Ал­бан­ци су се вра­ти­ли, не­ки су оста­ли да че­ка­ју. Огла­си­ла се и ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца по­во­дом то­га, а то се све де­си­ло јер је пао елек­трон­ски си­стем“, рекао је Станковић.

По питању наставка разговора о 7 тачака, председник Координационог тела  је рекао да је до­бро што са­да Ша­ип Кам­бе­ри пред­ла­же да се раз­го­во­ри на­ста­ве јер су их они и  пре­ки­ну­ли, о че­му по­сто­ји обим­на до­ку­мен­та­ци­ја, иако им је та­да­шњи др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству прав­де Не­ђо Јо­ва­но­вић ре­као да ће се по­сле го­ди­на ана­ли­зи­ра­ти но­ва мре­жа су­до­ва и да ако под­не­су зах­тев за из­ме­ну за­ко­на, по­сто­ји мо­гућ­ност да до­би­ју на­кнад­но суд у Пре­ше­ву.

„ Мно­ге оп­шти­не у Ср­би­ји су у том на­кнад­ном по­ступ­ку, из­ме­на­ма за­ко­на ус­пе­ле да до­би­ју оде­ље­ња су­до­ва у њи­хо­вим ме­сти­ма. Они то ни­су учи­ни­ли, јер су пре­ки­ну­ли раз­го­во­ре. Тај план у се­дам та­ча­ка би мо­гли да у пот­пу­но­сти ре­а­ли­зу­је­мо за две го­ди­не. А он пред­ви­ђа пот­пу­ну ин­те­гра­ци­ју ал­бан­ске ма­њи­не у др­жав­не ин­сти­ту­ци­је, еко­ном­ски опо­ра­вак тих оп­шти­на, слу­жбе­ну упо­тре­бу је­зи­ка, де­цен­тра­ли­за­ци­ју у пра­во­су­ђу, обра­зо­ва­ње, здрав­стве­ну и со­ци­јал­ну за­шти­ту, али и ја­ча­ње без­бед­но­сти. За­то ми пред­ла­же­мо Вла­ди да пре­ми­јер­ка, или пред­сед­ник Ср­би­је, по­зо­ве све по­ли­тич­ке ли­де­ре Ал­ба­на­ца на раз­го­вор“ навео је Станковић.

Он каже да је од 2001. го­ди­не по ра­зним осно­ва­ма пре­ко Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ла  у ове три оп­шти­не уло­же­но око 6,5 ми­ли­јар­ди ди­на­ра по ра­зним осно­ва­ма и око 35 ми­ли­о­на евра стра­них до­на­ци­ја. Осим то­га, да­та су и бес­по­врат­на сред­ства за ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ћа у из­но­су око 40 ми­ли­о­на ди­на­ра и у по­след­њих пет го­ди­на на осно­ву тих ула­га­ња 270 љу­ди до­би­ло по­сао. Буџет Координационог тела је око 380 ми­ли­о­на ди­на­ра и утро­шак је око 95 од­сто. Пре­ма по­да­ци­ма за про­шлу го­ди­ну, Пре­ше­во је до­би­ло око 107 ми­ли­о­на, Бу­ја­но­вац 117 и Ме­две­ђа око 36,5 ми­ли­о­на ди­на­ра. Оп­шти­не на осно­ву сво­јих пла­но­ва, ко­је утвр­ђу­ју ло­кал­не скуп­шти­не, од­ре­ђу­је где ће тај но­вац би­ти утро­шен и он углав­ном иде у ин­фра­струк­тур­не објек­те.

„У овој го­ди­ни до­де­ли­ли смо и 320 сти­пен­ди­ја ко­је не до­би­ја­ју са­мо Ал­бан­ци, већ сви ко­ји кон­ку­ри­шу, а жи­ве у те три оп­шти­не и она из­но­си 6.000 ди­на­ра по сред­њо­школ­цу. Та­ко­ђе, сти­пен­ди­ра­мо и 29 сту­де­на­та из Бу­ја­нов­ца и Пре­ше­ва на Но­во­сад­ском уни­вер­зи­те­ту. Већ има­мо ака­дем­ске гра­ђа­не ко­ји су за­вр­ши­ли фа­кул­те­те с ве­о­ма ви­со­ким про­се­ком. Но­ви Сад је иза­бран јер је то мул­ти­ет­нич­ка сре­ди­на и Ал­бан­ци­ма је лак­ше да се при­ла­го­де. Ина­че, та сти­пен­ди­ја ни­је ма­ла и из­но­си око 400 евра по сту­ден­ту“ рекао је Зоран Станковић.

Он каже да је еко­но­ми­ја глав­ни про­блем.

„Ако же­ли­мо да још ви­ше ста­би­ли­зу­је­мо при­ли­ке на том про­сто­ру, би­ло би до­бро да на­пра­ви­мо по јед­ну фа­бри­ку у Пре­ше­ву, Бу­ја­нов­цу и Ме­две­ђи ко­ја би за­по­шља­ва­ла по 2.000 рад­ни­ка та­ко за­јед­но ра­де Ср­би, Ал­бан­ци, Ро­ми и сви ко­ји жи­ве у ти­ма оп­шти­на­ма. У Бу­ја­нов­цу је ра­ди­ла фа­бри­ка „Сим­пен” за про­из­вод­њу по­ли­у­ре­тан­ске пе­не за ду­ше­ке, ко­ја је за­по­шља­ва­ла сто­ти­нак рад­ни­ка. Др­жа­ва је би­ла вла­сник 31 од­сто ка­пи­та­ла, али она је због не­ких не­ре­ше­них уну­тра­шњих про­бле­ма са „Сим­пом” пре­ста­ла да ра­ди. А мо­гли су да по­ста­ну глав­ни из­во­зни­ци, јер је слич­на фа­бри­ка из­го­ре­ла у Ма­ке­до­ни­ји. У ме­ђу­вре­ме­ну је отво­ре­на при­ват­на фа­бри­ка у Вој­во­ди­ни и рад­ни­ци ко­ји су ра­ди­ли у „Сим­пе­ну” оти­шли су да та­мо ра­де и то за до­бру пла­ту. У Бу­ја­нов­цу има­мо „Гу­мо­пла­сти­ку”, чи­ји су по­го­ни ру­и­ни­ра­ни, али има иде­ја да се та­мо не­што ура­ди. Али не мо­же­мо пра­ви­ти еко­ном­ске пла­но­ве ако се љу­ди исе­ља­ва­ју с тог под­руч­ја, па да их по­сле вра­ћа­мо“, нагласио је Станковић. 

На констатацију да се у последње време, осим израза „прешевска долина“, све више користи и термин „источно Косово“, Станковић каже да на­жа­лост, тај термин све га ви­ше ко­ри­сте чак и не­ки у Бе­о­гра­ду, ко­ји не зна­ју ге­о­гра­фи­ју.

„ Шта да вам ка­жем ка­да 40 од­сто гра­ђа­на Ср­би­је ми­сли да су Пре­ше­во, Бу­ја­но­вац и Ме­две­ђа на те­ри­то­ри­ји АП Ко­со­во. Та­ко да ми и да­нас до­би­ја­мо до­пи­се не­ких по­је­ди­на­ца и ин­сти­ту­ци­ја, ко­ји нам се обра­ћа­ју као да се те оп­шти­не на­ла­зе на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. А Пре­ше­во и Ме­две­ђа су у Пчињ­ском окру­гу, а Ме­две­ђа у Ја­бла­нич­ком“, истакао је Зоран Станковић.

По питању уџбеника на албанском језику, председник Координационог тела каже да је до­сад 86 уџ­бе­ни­ка на ал­бан­ском је­зи­ку одо­бре­но у на­ста­ви.

„На­ци­о­нал­ни са­вет Ал­ба­на­ца је с ми­ни­стром про­све­те про­шле го­ди­не пот­пи­сао уго­вор за још 35 уџ­бе­ни­ка из Ал­ба­ни­је и осам ко­ји се од­но­се са­мо на на­ци­о­нал­ну кул­ту­ру и вред­но­сти Ал­ба­на­ца. Али ни­су пред­ло­жи­ли пре­во­ди­о­це. На­ма чак ни­је био про­блем да то бу­ду пре­во­ди­о­ци и с Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. На по­чет­ку ове школ­ске го­ди­не по­но­во смо тра­жи­ли од НСА да од­ре­ди пре­во­ди­о­це. Ако не бу­ду то ура­ди­ли они, он­да ће­мо мо­ра­ти ми, ка­ко би се ре­а­ли­зо­ва­ло оно што је већ пот­пи­са­но „,об­јаснио је  Стан­ко­вић.

На питање да ли очекује позив за сведочење од Специјаног суда за злочине ОВК-а, Станковић је рекао да,ко­ли­ко је упо­знат, тај суд не­ће да су­ди за уби­ства по­ли­ца­ја­ца и вој­ни­ка, већ са­мо ци­вил­них ли­ца.

„На­ша др­жа­ва тре­ба да по­ста­ви пи­та­ње овом су­ду за­што се не су­ди и за зло­чи­не над вој­ни­ци­ма и по­ли­цај­ци­ма. Та­ко ис­па­да по­сле свих су­ко­ба на про­сто­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је да су по­ли­цај­ци и вој­ни­ци ле­ги­тим­на ме­та и да мо­гу да их уби­ја­ју сви ко­ји хо­ће да на­пра­ве сво­ју др­жа­ву“, истакао је он.

О слу­ча­ју уби­ства пе­ва­чи­це Је­ле­не Мар­ја­но­вић Станковић  каже да по за­ко­ну не­ма пра­ва да о то­ме го­во­ри.

„Ка­да бу­де диг­ну­та оп­ту­жни­ца у јед­ном јав­ном су­ђе­њу, спре­ман сам да све об­ја­сним. Не­ко­ли­ко ме­се­ци смо на осно­ву об­дук­ци­о­ног за­пи­сни­ка и дру­гих ве­шта­че­ња ра­ди­ли ту сло­же­ну екс­пер­ти­зу. Ова уби­је­на мла­да же­на за­слу­жу­је да се от­кри­је ко је из­вр­шио тај зло­чин. Али, ме­ни је не­ве­ро­ват­на ме­диј­ска про­мо­ци­ја не­ких љу­ди по­во­дом тог слу­ча­ја, ко­ји сво­јим тврд­ња­ма уно­се са­мо ве­ли­ко уз­не­ми­ре­ње јав­но­сти. Сто­јим иза све­га што сам на­пи­сао у тој екс­пер­ти­зи и ка­да поч­не су­ђе­ње сви ће мо­ћи да ме он­да пи­та­ју“, рекао је Зоран Станковић.

Извор: Политика и Координационо тело