Архива вести
                   

Интервју: Ненад Ђурђевић, директор Координационог тела - ПАРТНЕРСКИМ ОДНОСОМ ДО ПОЗИТИВНИХ ПОМАКА

1. октобар 2007.

ПАРТНЕРСКИМ ОДНОСОМ ДО ПОЗИТИВНИХ ПОМАКА
Сигуран сам да ћемо само кроз партнерски однос и заједничко
преузимање одговорности моћи да остваримо општи интерес и
покренемо ствари
Пише: Саша СТОЈКОВИЋ
Ненад ЂУРЂЕВИЋ, нови директор Координационог тела релативно је
млад човек, рођен је 1972. године, а иза себе већ има богату
каријеру. После студирања на Правном факултету у Београду, он
наставља са перманентном едукацијом, али и сталним напредовањем
у служби. Један је од организатора студентског протеста 1992. године,
и оснивач Студентске уније на Правном. Био је члан ГО Грађанског
савеза и одборник те партије на Звездари. Касније, ради у УГС
Независност као особа за везу са међународним организацијама.
Од 1999. године до данас сарадник је Форума за етничке односе,
потом је био координатор Центра за ненасилни отпор, па до средине
прошле године ради као саветник Расима Љајића, а на место директора
Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу долази са
места националног експерта – консултанта при УНДП-у за
инплементацију нацрта Закона о антидискриминацији.

ПОВЕРЕРЕ
КОРАК: Ви се релативно одскора налазите на месту директора
Службе Координационог тела. Шта тачно подразумева та функција?
- Директор службе Координационог тела за општине Бујановац, Медвеђу
и Прешево је извршна функција која подразумева практично спровођење
политике Владе Србије на овом подручју. Координационо тело води
председник, који тај посао обавља у сарадњи са замеником и шест
потпредседника, а сви они заједно чине политичку компоненту тела.
Служба на чијем сам челу стара се о реализацији различитих пројеката и
програма, одржава редовне контакте и сарађује са бројним актерима,
од заједница које живе у региону, преко релевантних министарстава
Владе Србије, до међународних организација које обезбеђују стручну,
техничку и новчану помоћ, попут УСАИД-а, ЕАР-а или УНДП-а.
Такође, задатак директора је да Председништву Координационог тела
сугерише предузимање појединих активности које воде побољшању
међуетничких односа и социјалне и економске ситуације на југу Србије.
Основни циљ Владе је да преко Координационог тела потврди интересе
државе за проблеме југа Србије, као и да активно доприноси изградњи
поверења и партнерства међу грађанима и заједницама које живе у
овом подручју.

Како у овом часу ви видите политичко-економску, али и
безбедоносну слику југа Србије?
- Кључни проблем јесте економска заосталост. За разлику од Врања,
које је економски лидер југа Србије Прешево, Бујановац и Медвеђа
далеко заостају. Има неколико разлога који упућују на забринутост:
политичка нестабилност узрокована решавањем будућег статуса
Косова, недостатак квалификоване радне снаге у општинским
администрацијама који би могли да, преко пројеката, подстакну
економски развој, недостатак општинских и регионалних институција,
попут, рецимо, Канцеларије за локални економски развој и слично. Такве
локалне институције би требало да стварају предуслове за привлачење
инвестиција и пружају подршку малим и средњим предузећима као и
постојећим предузећима у процесу приватизације.
Политичка ситуација много је боља него што је била пре неколико година.
Међутим, политичке изјаве које смо слушали у последње време, а у
којима се помињу промене граница и замене територија, не доприносе
стабилности региона, чиме се додатно отежавају услови за економски
опоравак. Важно је имати на уму да је само политички стабилан регион
предуслов и гарант економског развоја.

Какав је ниво ваше сарадње са локалним факторима?
- Од мог преузимања функције на којој се налазим августа 2007.
године трудио сам се да се што боље упознам са ситуацијом у ове три
општине. Мој циљ је да што чешће боравим на југу Србије и да кроз
директан контакт са представницима локалне самоуправе, грађанима и
цивилним друштвом радим на побољшању комуникације и разумевања
између републичког и локалног нивоа. До сада сам имао састанке са
представницима општина Прешево, Бујановац, Медвеђа, али и Врања,
са представницима свих полтичких странака и међународних
организација. Тренутно смо у фази планирања конкретних активности,
које ће бити резултат консултација које сам до сада обавио са различитим
актерима. Верујем да ће представници албанске заједнице узети
активно учешће у креирању конкретних пројеката као и у њиховој
реализацији. Верујем и да изјаве о иступању албанских представника из
Координационог тела нису коначне и да ћемо успети да пронађемо
модел сарадње на добробит свих грађана југа Србије.

Који су најважнији проблеми са којима се сусрећете?
- На југу Србије предузет је низ позитивних корака који су допринели
стабилности. Знам, такође, и да грађани нису сасвим задовољни, па
ћемо у наредном периоду радити на отклањању примећених слабости.
Најпре, још увек је координација између министарстава, међународних
организација и локалне средине на релативно ниском нивоу. Врло је тешко
омогућити да се чује глас људи из локалне средине када треба да се
неки посао заврши на надлежном месту у Београду. Настојаћемо да
што чешће организујемо састанке са представницима релевантних
министарстава како би их упознали са проблемима југа Србије.

Каква је ваша сарадња са самим врхом Координационог тела, и
да ли ви на себе преузимате и много ингеренција из делокруга
рада господина Љајића или његових заменика?
- Очекујем да сарадња буде добра. Нема разлога да не буде тако,
јер нам је свима у интересу добробит грађана Србије. Жеља министра
Љајића је да се активност Координационог тела у наредном периоду
интензивира, те да КТ буде више присутно на терену, међу грађанима.
ШЕМА

КОРАК - Влада Србије направила је нову организациону шему
Координационог тела. Шта ће она донети у пракси?
- Нова организациона шема ће омогућити ефикаснији рад и то је била
главни мотив реорганизације. Знамо у каквим је условима
Координационо тело основано, пролазило је кроз неколико фаза и сада су
се стекли услови да се рад Тела усмери на одређене области. У том
смислу, уместо осам радних група које су раније постојале, основане
су три – за безбедност и правосуђе, економију и инфраструктуру те
група за интеграције и социјална питања. Сваку радну групу водиће по
један потпредседник. Иначе, као и раније, градоначелници Прешева,
Бујановца и Медвеђе су по функцији такође потпредседници
Координационог тела. У ширем саставу Координационог тела седеће
представници свих Министарстава, Службе за људска и мањинска права
као и представници војске и БИА-е. Оваква шема ће омогућити бољу
координацију као и лакше решавање појединих проблема са којима се
сусрећу грађани југа Србије.

Ипак, већина албанских лидера најавила је напуштање КТ. Имате ли
контакте са њима по тим питањима?
- Да, имамо интензивне контакте са албанским лидерима. Врло је важно
да представници албанске заједнице учествују у раду КТ, јер само
тако могу да буду препознати њихови приоритетни проблеми и потребе
које би онда требало решавати на највишем државном нивоу. Разумем
жељу албанских лидера да процес стабилизације и унапређења ситуације у
региону тече брже. Познато ми је и да резултати досадашњег рада нису
увек видљиви. Но, желим да подсетим да је КТ, када је формирано, прво
превазилазило врло изражено неповерење албанске заједнице, те да су
односи битно унапређени, а ситуација стабилизована. Наравно, увек има
места за конструктивну критику и онда је добродошла.

Недавно сте говорили о потреби већег одвајања средстава државе
за овај регион. На шта сте тачно том приликом мислили?
- Од децембра 2000. године, када је Координационо тело основано,
до 2007. године држава Србија је заједно са међународним
донаторима уложила преко три и по милијарде динара у развој ове три
општине, што је преко 45 милиона еура. Са обзиром на затечено стање
на југу Србије биће потребно још доста средстава како би се тај крај у
развојном смислу сврстао раме уз раме са појединим деловима
Србије. Са друге стране, у Пчињско-јабланичком крају постоје много
неразвијеније општине у које се није довољно улагало, јер нису биле у
безбедоносном и политичком фокусу, као што су то биле општине
Прешево, Бујановац и Медвеђа. Досадашња улагања су била
усмерена пре свега на развој инфраструктуре, која је била у очајном
стању, а верујем да ће буџет за следећу годину да обухвати и
пројекте економског развоја и запошљавања.

Колика ће бити улога КТ у даљем економском развоју региона?
- Досадашња улога КТ-а је била пре свега усмерена на развој
инфраструктуре, што је оцењено као приоритет. Полако се приоритети
померају ка улагању у одрживи економски развој и ту КТ може да има
улогу, пре свега, посредника између надлежних министарстава и
потенцијалних донатора, са једне, и локалне самоуправе са друге
стране. Један од примарних задатака локалне самоуправе је стварање
адекватне и повољне климе за улагаче.

Да ли већ радите на планирању буџета за наредну годину и чему
се грађани овде од тог посла могу надати?
- Планирање буџета је у финалној фази. Добили смо пројекције потреба
општина, а и ми смо планирали одређена средства независно од њих.
Надамо се да ће такав финансијски план Министарство финансија и Влада
одобрити, за шта ћемо се интензивно залагати. Такав буџет ће
омогућити финализацију појединих инфраструктурних пројеката и
започињање активности на интензивнијем економском развоју.
Верујем да ће Влада одобрити наше планове исказане кроз буџет за
2008. годину. Такође, такав буџет би нам омогућио већи
маневерски простор за остваривање Владине политике равномерног
регионалног развоја, а отварање перспективе економског развоја
представља најбољи начин превенције потенцијалних конфликата.
ГЛОСА: Имамо интензивне контакте са албанским лидерима. Врло
је важно да представници албанске заједнице учествују у раду
КТ, јер само тако могу да буду препознати њихови приоритетни
проблеми и потребе које би онда требало решавати на највишем
државном нивоу. Познато ми је и да резултати досадашњег рада
нису увек видљиви. Но, желим да подсетим да је КТ, када је
формирано, прво превазилазило врло изражено неповерење албанске
заједнице, те да су односи битно унапређени, а ситуација
стабилизована. Наравно, увек има места за конструктивну критику
и онда је добродошла.