ИНТЕГРАЦИЈА МАЊИНА ПРОЦЕС БЕЗ КРАЈА

19. фебруар 2014.

Прешево - Председник невладине организације „Форум за етничке односе” Душан Јањић изјавио је да су представници Албанаца из Прешева и Бујановца изразили спремност да у неком облику наставе дијалог са Владом Србије.

Јањић је изјавио да су представници Албанаца на округлом столу у Прешеву посвећеном унапређењу мањинске политике у Србији изразили спремност „да се направи некакав договор о решивим проблемима у Прешеву и Бујановцу и да се ти проблеми скину са дневног реда".

Јањић је навео и да се на округлом столу није расправљало о парламентарним изборима, које је пет албанских партија из Прешева и Бујановца најавило да ће бојкотовати, али да је било речи о проблемима које Хаљимијев ПДД има са регистрацијом потписа подршке.

Председник Координационог тела за општине Бујановац, Прешево и Медвеђу Зоран Станковић је рекао да он не разуме одлуку албанских лидера да бојкотују процесе који имају за циљ решавање проблема њихове заједнице.

„У свему што радимо веома је важно, поред дијалога, и давање тачних информација. На једном скупу са амбасадоррима у Београду речено је да Србија ништа не чини за Албанце на југу Србије и да се та дискриминација огледа и у томе што се не врши нострификација диплома са Косова и Метохије и Универзитета у Тетову и да има 400 нерешених захтева. Проверио сам то и испоставило се да је податак сасвим другачији, поднето је укупно 317 захтева за нострификацију диплома, 284 су позитивно решена, а остали чекају на решавање или су одбачен”, рекао је Станковић.

Представник Високог комесара за националне мањине ОЕБС-а из Хага Александар Хуг рекао је у Прешеву да је интеграција мањина процес који нема свој крај.

„Интеграција мањина у друштво је веома важна али она не сме да постане асимилација”, рекао је Хуг на округлом столу под називом “Унапређење мањинске политике у Србији - у корак са интеграцијама”, коју је оргнаизовао Форум за етничке односе у Прешеву.

Он је додао да се то односи не само на Србију, већ се „може применити на све регије и сва друштва”.

Хуг је истако важност примене права мањина у свакодневном животу и додао да „мањине не могу да имају максималистичке захтеве у вези њихових права”.

Председник општине Прешево Рагми Мустафа се заложио за примену истих принципа према Албанцима на југу Србије какви се примењују према Србима на Косову и Метохији.

Досадашњи посланик у Скупштини Србије Риза Халими је као пример неадекватног односа државе према Албанцима навео одлуку о новој мрежи судова у којој нису прихваћени захтеви локалних лидера да и Прешево добије Основни суд.

Он је додао да су „Албанци имали много већа права седамдесетих и осамдесетих година прошлог века".

Халими је истакао и проблем малог броја Албанаца у правосудним институцијама у Бујановцу и Врању.

Државни секретар Министарства правде и државне управе Неђо Јовановић рекао је да становницима општина Прешево и Бујановца није ускраћено право на правично судјење и да ће од 1. септембра, када почну да раде нотари, ситуација бити још боља.

„Новом мрежом судова Бујановац је добио Основни суд а Прешево тужилаштво. С друге стране, закони могу да се мењању кад се покаже да су се за то стекли услови”, рекао је он.

Јовановић је позвао Албаце да конкуришу за радна места у судовима, истакавши да у суду у Бујановцу има слободних радних места.

Извор: B92, Југпрес и Координационо тело