Архива вести
                   

ДУГОВЕЧНОСТ И ИЗАЗОВИ НОВОГ МИЛЕНИЈУМА

19. април 2012.

Директорка Института за јавно здравље Србије „Др. Милан Јовановић-Батут“ Тања Кнежевић истиче да поред Италије, Немачке, Бугарске и Шведске, Србија спада у пет земаља са најстаријим становништвом у Европи.

“Сврставамо се у групу земаља са изразито старом популацијом и у светским оквирима. Просечан животни век мушкарца у Србијије 71,4година, док жене у просеку живе 76,6 година. Највише старих људи оболева и умире од хроничних болести, као што су болести срца и крвних судова, рака и дијабетеса”.

Према њеним речима, ови подаци су разлог да се више ради на унапређењу здравља старијих као и на превенцији болести.

У централној Србији се као најстарије издвајају општине чија је просечна старост становништва већа од  48 година и то Црна трава, (53,5), Гаџин хан (51,8), Сврљиг (50,7), Бабушница, Ражањ и Књажевац са просечним животним веком од 48 година.

Као демографски најмлађа издваја се општина Прешево чије становништво има просечну старост 29,9 година, затим Тутин са 30,8, Бујановацсапросеком 33,4године и Нови пазар где је у просеку становништво старо 33,5 година. Директорка канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији, Дорис Ницан, истакла је да је ова организација позвала све чланице да се хитно фокусирају на тему старења.

“Основни изазов у домену  здравља старије популације на целом свету су незаразнеболести, попут обољења срца, разни облици можданог удара, рак, дијабетес и хроничне болести плућа. Већина ових стања могу се спречити у великој мери или уз минималне издатке лечити“, навела је Ницан. Она је додала да се ризик од развоја свих незаразних болести може смањити усвајањем здравих облика понашања, као што су физичка активност, правилна исхрана, умерено конзумирање алкохола и избегавање цигарета.