БЕЗ ДРОНОВА ИЗНАД ЈУГА СРБИЈЕ

24. новембар 2015.

Прешево, Бујановац, Медвеђа – До најновије одлуке НАТО-а, ваздушне снаге КФОР –а, које су стациониране на Косову и Метохији, имале су од 2001. године потпуну контролу ваздушног простора у Копненој зони безбедности.

Реч је о контроли ваздушног простора од границе са Македонијом, преко подручја општина Бујановац, Прешево, Медвеђа, Врање, Лесковац, па до Куршумлије, Бруса, Рашке, Новог Пазара, Тутина и Рожаја на граници са Албанијом.

Овим простором редовно су патролирале беспилотне летелице, а врло често, приликом међуетничких инцидената између државних снага безбедности и припадника радикалне Ослободилачке војске за Бујановац, Прешево и Медвеђу (ОВПМБ) током 2001. године, и хеликоптери КФОР-а, па и авиони задужени за прикупљање обавештајних података из ваздуха, познатији као авакси.

Најновијом одлуком НАТО, Србија је повратила територијални интегритет над делом свог ваздушног простора.

То значи да власти у Београду за коришћење овог дела ваздушног простора од стране војних и полицијских летелица неће морати да добијају претходну сагласност КФОР-а, што је до сада био случај.

Оваква одлука подразумева и нормално патролирање српске војне и полицијске авијације у надгледању подручја уз границу са Македонијом, административном линијом са КиМ, као и границе са Црном Гором и Албанијом.

На овај начин државне снаге безбедности преузеле су и контролу на најнеуралгичнијом тачком административне линије са Косовом на потезу Бујановац - Прешево - Медвеђа - Рашка - Нови Пазар, стварајући простор за константно праћење ситуације из ваздуха у ширем региону, што је пуних петнаест година било у искључивој надлежности КФОР-а.

Томе су претходили и вишегодишњи стални састанци, у првом реду представника Војске Србије и челника КФОР-а који су одржавани најчешће на подручју Бујановца, Прешева и Врања.

На овај начин је отворен и шири простор за размену безбедносно-оперативних података везаних за могуће терористичке изазове који вребају од екстремних група из Македоније, са Косова и Метохије и Албаније, чиме се ојачава безбедоносни прстен у региону овог дела Западног Балкана.

Војнотехничким споразумом из Куманова (јун 1999), којим је окончано НАТО бомбардовање Србије, формирана је Копнена зона безбедности (КЗБ)укупне дужине 402 километара, пет километара по дубини у територију Србије. КЗБ је формирана као „тампон зона" на земљи и у ваздуху због страха међународне заједнице од могуће акције српске војске и полиције на Косову и Метохији. Копнени део КЗБ прешао је у надлежност српске војске и полиције јуна 2001. године под надзором војних представника КФОР-а.

Извор: Б92, Данас и Координационо тело