Архива вести
                   

21.2.2011. године

21. фебруар 2011.

У Великом Трновцу, албанском селу на југу Србије, наставница из Врања држи часове српског језика три пута недељно.

У Великом Трновцу, према попису из 2002. године, живи преко 6.000 становника. Био је један Бугарин, један Бошњак и дванаесторо лица непознате националности. Срба тада, није било, а нема их ни данас. А школа, према подацима директорке Валбоне Исмаили, има 1.003 ђака и 96 наставника и учитеља.

Настава се одржава према плану и програму који је прописало Министарство просвете Србије, уз минимална прилагођавања. Српски језик учи се од првог разреда три часа недељно. Наставу из овог предмета у нижим разредима држе квалификовани учитељи, а у вишим наставници српског. Учитељи и наставници су Албанци који су студирали у Врању и Нишу, али има и Срба - један учитељ, као и наставница Сузана Лукић из Врања.

Валбона Исмаили, директорка школе, каже да деца у градским срединама као што је Бујановац српски чују и на улици, од суседа, док у Трновцу тога нема. Што чују од наставнице на часовима, то им је.

„Ко из других предмета има добре оцене, добар је и код мене. Ко је лош ђак, тај неће ни српски да учи  каже Сузана,“ додајући да никада није имала проблеме на националној основи.

“Ђаци из сеоских средина су у принципу дисциплинованији од градске деце,“ додаје Валбона, која је дипломирала на Учитељском факултету у Врању.

Иначе, ђаци српске националности на југу Србије не уче албански.

Сузана Лукић задовољна је својим послом и каже: “Овај посао, у оваквој средини, захтева велико стрпљење и велику толеранцију и са моје и са ђачке стране. Ни мени ни њима није лако...”